Paragon za prljavštinu gajbe u kojoj neko obitava.
Bio u grčkoj mitologiji neki kralj Augije koji je imao najveće krdo stoke u kraljevstvu, a krdo je bilo besmrtno, pa nije moglo umreti od bolesti, stoga nije bilo potrebe za čišćenjem štale. Pošto je stoke bilo mnogo, mnogo je bilo i govana po štali. Jednog dana Herakle dobije zadatak da očisti štalu, a dobio je taj posao iz dva razloga - da bude ponižen, a i zato što je bilo nemoguće očistiti sva lajna, a da stoka u međuvremenu ne zasere druge krajeve štale. Štaviše, za to je dobio samo 24 sata. Lukavi Herakle se doseti, pa sruši dva zida štale i preusmeri reke Penej i Alfej da prođu kroz štalu. I tako sva govna otera silna vodurina.
U praksi, ljudi se sa Augijevom štalom često suočavaju prilikom useljavanja u studentsku gajbu. Onda pomisliš da je mnogo lakše otići do hidranta, izvaditi crevo i oprati stan mlazom vode, nego čistiti svaki predmet ponaosob, usisavati, prati i brisati prašinčinu.
bukajlija
Kaže se za nešto nemoguće.
Milan: Brate, šta misliš, 'oće Marko uspeti da smuva Jelenu?
Goksi: Brate... Da jebe rak raka ako uspe...
Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.
Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.
Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.
- De si Đole, šta ima?
- Evo ništa matori. Išao do farbare da uzmem nešto.
- Sređuješ gajbu?
- Ma ne, smislio sam do jaja foru kako da mi se Jelena vrati. Ispisaću celu njenu zgradu sa *IZVINI JELENA, VOLI TE TVOJ ĐOLE* i nacrtaću hiljadu srca. Ima da mi se vrati sto posto.
- Daj bre batali to. Budi muško. Ostavila te, pa ostavila. Doće druga.
- Nema drugih. Samo ona. Ovo će biti velik gest koji moram da uradim kako bi mi se vratila.
- A-ha. Dobro. A koliko košta taj sprej jedan?
- 350 kinti.
- Odlično. Taman i meni treba jedan nešto da odradim.
- Na gajbi?
- Da da, na gajbi.
Finalno pišanje na osobu koju si zajebao, prepuno sarkazma i bola u kurčini. Izdominirao si, ali to nije dovoljno da zadovolji tvoje nagone, nego moraš i da podjebavaš mučenika.
Nejmar: HAHAHA Zuniga, bilo kroz noge, a? hahaha
Zuniga: Ne seri mali, prelaziš crtu...
Nejmar: Ali ono, levo-desno de ćeš? Pa kroz noge hahaha
Zuniga: Kunem ti se, jebaću ti majku progovoriš li još jednom!
Nejmar: Izvini matori, jel' se ne ljutiš?
(buum, krc, škrip, vrišt, ode kičma)
_______________________________________________________________________
-E, Đole, upravo smo ti demolirali bembaru, se ne ljutiš?
-Ma ne, opušteno.
-Stvarno? Što, tatin sin, kupi tata novog?
-Ma jok, nego, ovaj mi stvarno ne treba.
-Aha, i ne smeta ti da ja sam otkinem retrovizor?
-Uopšte.
-Op, op, ispade mi palica, ijaoo pravo na šajbnu. To će baš da košta, a?
-Jebiga.
-Ajde ti počni da kukaš da te ne bi olešio sad, jasno?
-Što da kukam? Moja bembara je kod majstora, kočnica se pokvarila. Ovo je direktorov auto.
Momenat u kojem pojedinac postiže ogroman lični uspeh, koji ga sa druge strane vodi u veoma sivu, smušenu i neprijatnu situaciju. Trenutak u kojem se osoba nalazi u vrtlogu različitih emocija, gde se sreća i tuga ujedinjuju. Situacija u kojoj se preispituje sopstveni sistem vrednosti i po prvi put ozbiljno postavlja pitanje: "Šta nam je u životu zaista važno?"
-Na osnovu pogodtka koji je argentinski fudbaler Gabriel Batistuta postigao protiv svog bivšeg i najdražeg tima Fiorentine, čime je osigurao titulu svom tadašnjem klubu Romi. Nakon tog gola, legendarni fudbaler je iskreno zaplakao, kao klinac koji se izgubio u mraku.
Dobijanje prestižne stipendije za školovanje u inostranstvu ---> rastanak sa devojkom i prijateljima.
Pored dvoslovne reke u Austriji, luke u Izraelu i imena naše postarije glumice Rine, zaštitni znak srpske enigmatike.
Pitaj boga šta leči, verovatno kurcobolju...
- Tata, tata, kako beše ime našeg najpoznatijeg bojovnika i domoljuba, 4 slova?
- Eto ti sad, presede mi letovanje i kad sam doš'o ovde. Jesam ti, bre, lepo rek'o da poneseš ukrštene reči od kuće. Piši: Čiča!
Izraz potiče iz starosrpskog verovanja da je veliki sin nacije Đoković Novak izbacivanjem ovog proteina sredio svoju posrnulu formu i podigao efikasnost teniskog džihada na nivo iznad.
S obzirom na bogougodno dejstvo manjka glutena u ishrani, dolazimo do zaključka da ovim izrazom želimo da ukažemo na to da neko podjebavanjem izbacuje podjebavanog iz ustaljenog ritma disanja i samim tim mu se userava u trenutno raspoloženje. Internet ekvivalent podmetanju glutena bi bilo trolovanje.
1 - AAAARGHHH govedo jedno mrtvo, jebaću ti mater ludu u pičku, govnjivom motkom. Mene si našao da sečeš pička li ti materina. Sad kad ti izađem, ima da ti nabijem taj usrani menjač u dupe slepče. GDE JE ONAJ PAJSER DA MU POKAŽEM KOGA ĆE ON DA SEČE?! Daj to vamo.
2 - Ćale, ko ti podmetnuo gluten, jebote?
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč.
- Nema veze. I ja sam tebe varala.
- Ali Milice, sestra.
- Ma, opusti se. Oprošteno ti je.
- Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom.
- Jao. A što?
- Dužan mi je neke pare. Kocka.
- E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan!
- Ti nisi normalna, keve mi Milijane.
- Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola?
- Pojeo sam ih.
- Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele.
Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam.
Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati.
Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči.
Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči.
Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
Nastavlja da zavija sarme...
- Kako si rođenog sina mog'o da izbaciš iz kuće, jebote?!
- Trpeo sam dok je nosio pederske majice, ter'o kosu na urbano, ali puk'o mi je film kad je krenuo da sluša Sašu Kovačevića.
- Au, bedak. Pripazi ćeru, nemoj da i ona zastrani!
Definicija je napisana za takmičenje - MIZAN TROPHY II
Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.
I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.
- Dje ćemo za Srpsku jarane, jesmo Srbi ili nismo ?
- Idi u pičku materinu, nemam leba da jedem, dva dana glodjem glavušu još i to sranje da slavim.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
00:00
- Brate srećna ti nova godina, odi vam da se izljubimo.
- Nek je :cmok: sa :cmok: srećom :cmok:.
- Ajde oćemo sad reprezentacije. Smorili klubovi.
- Aj na kocku ZVIZZZ
- Opa Bosna - Hrvatska JEBI DŽEKO GLUPE USTAŠEE USTAŠEE
- AHaha ne blamiraj se. Sad će Lukica i Raketa da vas promešaju ko kom za rakiju.
U većini slučajeva do jaja stvar da se pučanstvo upozna sa znanjem neke random strane poznate ličnosti o Srbiji, Srbima i srbologiji generalno.
- Posredstvom našeg dopisnika, Huana Vesnarivasa, došli smo u priliku da napravimo intervju sa legendom španskog i svetskog fudbala, Ćavijem, mister Ćavi, ju hev vrkd vit Radomir Antić, rajt?
- Čajerije šukarije?
- Vit aur ledženderi kouč, Radomir, hez hi told ju abaut Serbija?
- Mafirute paramante Siberija?
- Du ju anderstend mi? Du ju nou samting abaut Serbija?
- Iridikman čaje....
- Rakija, slivouvic? Priti grls? Sarma, Slanina? Nating?
- Halam ti klamna....
- Eto, dragi gledaoci, Ćavi je relativno upoznat sa Srbijom, a i baka mu česnicu sprema, dok njega kući nema pa žuri i nema puno vremena za nas....
I onda više ne moraš da ga poštuješ.
-Gos'n policajac, uz svo poštovanje i to, ali bato, da li ti misliš da ja imam 50 000, majku ti bre jebem, onu nenormalnu?!
---------
-Gospodine profesore, mislim da ste vi, uz svo dužno poštovanje, jedna iskompleksirana matora drtina kome ću da se narokam keve!
