Poglavlje prvo:
Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.
Poglavlje drugo:
Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.
Poglavlje treće:
Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.
Poglavlje četvrto:
Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.
Rečnik / autori
LG
Le Gr@nD InQuIzItOr
na Vukajliji od jun 2011.viđen 12. sep 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa ....
- Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3.
- Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima?
- Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova.
- Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru.
- Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju.
- Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada?
- Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Ako ne budeš dobar/dobra, daću te ciganima.
Random Rom u nevolji: Izvinite da li možete da mi pomognete?
Traumatični Srbin (prepipava se po džepovima): Murš!
Prvi pas u prazan prostor.
Svi ti govore da staneš. Čekaj, razmisli malo, dosta imaš u rukama, nemoj to sve da ti padne u vodu. Nemoj da si večiti gubitnik, koji kao da srlja u poraze. Kažu ti da ako nastaviš, da si mazohista običan i da nisi ni vredan bilo čije pažnje i drugarstva. Sve sabiti u momentu, ej!
Pušiš cigaretu i gledaš ih u izmaglici. U glavi ti se mešaju neke reči koje jedva dopiru kroz tvoju pijanu glavu. Da li da ih poslušaš? Ipak je mnogo u pitanju. Daj, stani, razmisli. Ipak ima nečega u ovome što ti govore. Možda i nije vredno rizika, a sigurno da nije vredno tolikog gubitka. Ipak su u pravu, zaključuješ jedva. Poslušaću ih, kažeš sebi.
I zamalo i da uradiš tako, da ti se nije javila misao: Ali onda će ONI biti u pravu. Kako da im kažem da su u pravu? Sa druge strane, ako i pogrešim, pogrešio sam jer sam to uradio U INAT njima. Da me nisu toliko pritiskali, ne bih to ni uradio. U svakom slučaju, ako izgubim, oni su krivi, ako pobedim, zasluga je samo moja.
Ali ipak... Treba razmisliti, mada nema još mnogo vremena, sve je manje vremena. Zbog čega bih rizikovao sve ovo? Kome i šta više da dokazujem? Dosta je bilo od mene, i mlađi su videli kako se radi i kako treba postupiti. Mada, ako uspem... A i oni su mi krivi ako ne uspem, baksuzirali su me... A i nema šanse da ne uspem...
U tom trenutku u sebi ponosno uzvikneš "E, sad neću ni kako ja hoću!", nekako se setiš svog datuma rođenja, i razdereš se:
"Mali, sve na dvaespet!", i gurneš celu hrpu žetona ka krupijeu dok se kuglica točka neumitno okreće... Svima dah zastaje... Kuglica staje...
Dok se teturaš pešice do kuće, pun pića na račun kuće, pušiš poslednji Marlboro koji ti je ostao u džepu, setio si se da si mogao da ustaneš sa stola sa petnaest hiljada evra u džepu. Kad vratiš sve dugove, ostaje ti dvanaest. Ko gospodin! I svi su ti i pričali.
Ali onda ne bi mogao da napraviš onaj šmekerski kez kad si im video uznezverene face dok su te gledali kako u jednom potezu bacaš celu svoju budućnost, i dok im je u glavi kako ćeš opet od njih da se žicaš za pljuge i da ti plaćaju hranu u studentskoj menzi. Ne bi im se smejao u faci dok ti psuju mater nenormalno i jedan po jedan ljutito odlaze od tebe.
U inat svima!
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Izraz kod klinki koje se lože na nekog starijeg lika iz kraja ili škole kad ih on pogleda. Taj nema ni pojma da ona postoji, ali ona je ubeđena da joj on u stvari šalje neke skrivene poruke. Kada mu pogled negde odluta i to bude u njenom pravcu, svim drugaricama se hvali kako ju je "on" pogledao. U društvu, pošto samo ona i drugarice znaju njegovo ime, možete čuti samo "ON me je pogleda", "ON je juče vezivao pertle", "da znam, i ON je tamo bio"...
-Jao, Ljubinka, dođi moram nešto da ti kažem!
-Šta šta?
-Aaaaaaaaaaaaa pogledao me je!!!
-Ko?
-ON!!!! aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
-On te je pogledao? aaaaa
-Da bre, ja idem ulicom i nešto sam pala, nebitno, i on se okrenuo i pogledao me je!
-Aaaaaaa kako te je pogledao?
-Pa znaš kao u fazonu, gleda me i onda zamišlja da smo nas dvoje zajedno na nekoj plaži...
(za to vreme On priča sa drugom)
-E, brate, znaš šta mi se danas desilo.., ja išao po burek i neka klinka se razbila k'o pička, pala tu na 2 metra od mene...
-I?
-Ništa, ja je onako iznenađen pogledam kad ona bulji u mene k'o tele u šarena vrata i balavi...neki retard 100%...
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine---
(rano jutro, srpski tabor)
Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej!
Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći.
Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku.
Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja.
Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda!
(dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu)
Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili!
Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali!
Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu?
Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku!
Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe!
Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi.
Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali!
(dolazi Vuk Branković sa svojim odredima)
Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas?
Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros.
Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše!
Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac!
Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak...
Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a?
(dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika)
Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero!
Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino!
Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao.
(Miloš odlazi)
Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće!
Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo
Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo
Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e!
(dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik)
Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice?
Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani?
Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko!
(jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis)
Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Vuk: Šta napriča ovaj?
Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku.
Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda?
(drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem)
Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne?
Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti?
Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj!
Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod?
Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima.
Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre!
Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici.
Lazar: To s' čuo od svoje žene, a?
Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne?
Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju.
Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo?
Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega.
Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje?
Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku.
(dolaze braća Musić)
Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora...
(Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću)
Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska!
Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj!
Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina!
Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka.
Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad.
(Lazar M. i Stefan odlaze)
Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave.
(u međuvremenu, osmanlijski tabor)
Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju!
Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte?
Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub.
Murat: Aha.
Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega?
Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu.
Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod...
Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva!
(Bajazit izlazi iz šatora)
Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju?
Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš.
Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš.
Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu.
Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava!
Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e!
(Jakub odlazi)
Bajazit: Oj Ćamil!
(Ćamil dolazi)
Ćamil: Da, ekber-Bajazit?
Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta!
Ćamil: Alijorum, ekber!
---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu---
(srpski tabor)
Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor?
Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon.
Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske.
(osmanlijski tabor)
Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat?
Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam?
Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad!
Jakub: Nemoj ti budala da budeš!
Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred!
---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO?
Srpska vojska: JESMO!
Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS!
Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA!
Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE?
Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR...
Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini?
Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj.
Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili!
---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI!
Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Template koji obavlja 90% situacione razmene misli između dva muškarca.
Dve drugarice na kafi:
- Jao, znaš onu Madacku, bila sa Jejom na moru 2008., ide medicinsku, prošlog vikenda išla sa Jacom u rst, dečko joj studira u Švajcarskoj, idu joj noge u x, ćale joj drži onaj kafić na bulevaru, probušila kožicu između palca i kažiprsta, bila miss fotogeničnosti na eskurziji na Divčibarama u drugom osnovne, preležala boginje?
- Koja bre?
- E jebiga, daj pokazaću ti sliku na fejsu.
_____________________________
Dva drugara na travi pored igrališta:
- E, se sećaš one?
- Koje?
- Ma ona bre...znaš bre, sise one onako.
- U, dadada, uff dobra...
Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.
Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"
Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"
Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,'oces sa mnom?"
Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"
Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"
Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"
Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Koja zgrada?Koja grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Poznato je da baš negde s početkom poznih avgustovskih dana, kreću i nadmetanja u seoskim , opštinskim, poluopštinskim, međuopštinskim, beton, kukuruz i tramvaj ligama. Naravno, reč je o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu - livadarskom loptanju, u svetu poznatijoj pod imenom fudbal. Svako je imao priliku da, privučen čarima i atraktivnošću ove igre, pogleda bar jedan seoski derbi i da se, naslonjen uz zarđalu ogradu pored aut linije, nagleda i načuje svega i svačega od strane navijačkih fanatika - od standardnih psovki upućenih sudijama i njegovoj užoj familiji, izbacivanja šlajmarice i ko zna čega drugog, pa do raznih korisnih sugestija upućenih svojim ljubimcima koji ostavljaju srce ali i dušu na terenu.
GURAJ !-Naređuje se igraču da se u najkraćem mogućem roku,poželjno i brzinom svetlosti ,oslobodi lopte i preda najbližem kolegi pod uslovom da kolega nije iz protivničkog tima.
NOSI ! - Preporučuje se igraču ( obično spada u bolje driblere u selu ) ,koji je u trenutnom posedu lopte,da je ni u kom slučaju ne daje nikome već da u kreativnom zanosu trči s njom kud ga noge nose,a ako je i moguće da sa loptom uđe i u gol .
LEĐA MALA !!! - Sugeriše se igraču da pogleda oko sebe,jer obično ima 2,3 krljatora iz protivničkog tima koji mu dišu u vrat i dejstvuju u cilju oduzimanja lopte.Poželjno je da jadničak, koji se brani, laktom odbije napad ili pak panično izbaci loptu van granica terena.
ŠUMAAAAA !!!! - Uzvik koji najčešće ima pogrdno značenje i kojim se čašćava igrač koji u pokušaju da ugrozi protivnički gol prebacio isti najmanje 5-10 metara iznad prečke ili ,ne daj bože,u aut,nakon čega isti igrač od strane publike dobija tople preporuke da se javi vulknizeru u cilju rešavanja problema vezanih za 2 leve noge i sličnih...
NE ZNAAAAAA !!! - Povik iz publike namenjen najčešće golmanu suparničke ekipe,a bogami i odbrambenoj liniji kada se lopta nađe u njihovom posedu,čime se daje podstrek napaljenom špicu da nasilnički jurne ka golu u nadi da golman slučajno ispusti loptu, šutne progledalom kopačkom u krtinjak ili da neko od štopera zakači neku džombu i da se nekim sličnim čudom stvori šansa.
EVO GAAAAA!!! - Uzvik nade kojim publika priželjkuje i nagoveštava loptu u mreži.Obično tako nešto iz mase uzvikuje neki nabeđeni čiča vidovnjak,uglavnom pred izvođenje opasnog prekida.
DŽORAJ (DŽOKAJ) ! - Najčešće se sugeriše svojim ljubimcima koji se očajnički brane i čuvaju gol bunkericom ,da ispucaju loptu što je dalje moguće od gola,po mogućstvu u susednu njivu, kukuruz, livadu, voćnjak i slično i bez naročite ambicije da se igra lopte.
UBI DETE !!! - Uzvik kojim publika iskazuje nezadovoljstvo i ogorčenost brutalnim i ludačkim startom protivničkog krljatora na fudbaleru poletarcu krhke građe koji se od bolova savija na travi i zapomaže za gutljaj vode.
