Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre! To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM! Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv. Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''... Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega. E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma. Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola: Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde... On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život? Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori? On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto... Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:
On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
'Nači, statusni simbol opasnih momaka, da ne kažem - krimosa. Ulaznica, 'nači, za Raj. Sakralna amajlija sa, 'nači, trajnim efektom momentalne indulgencije. Obligatorno je od, 'nači, zlata i, kako naslov nedvosmisleno poručuje, epsko-čobanskih razmera. Kod nezanemarljivo velikog procenta, 'nači, ćelavih primeraka ( čast izuzecima, brate ), može biti i ukusno ukrašena dragim ili poludragim kamenjem ali to ipak spada u custom kategoriju. Tradicionalno se nosi nagolim i u teretani, 'nači, apgrejdovanim grudima, i uz odgovarajući tetovažu Svetog,'nači, Đorđa kako tamani aždaju ili Isusa Hrista koji krvari iz, 'nači, vugle, predstavljasavršenu umetničku celinu na grešnom telu jednog ubice. Težina krstače, 'nači, zavisi od finasijskih mogućnosti jednog korisnika a recipročno je jednaka tovaru koji isti ima, 'nači, na duši. 'Nači, to je to.
'Dete' od 20 i kusur godina. Nakon jedva završene srednje škole, koju je ćale morao da sređuje preko strica, parazit najčešće odlučuje da nastavi školovanje, iako mu svi govore da to nije za njega. On odgovara da se promenio, da je shvatio sve gde je grešio i iz ćaletovog džepa izbija 900 evra za upis na visoku školu koju je ubo prstom u informatoru (budžet se naravno ne podrazumeva, jer je 'jaka konkurencija'). Nakon 2 predavanja parazit obično shvati da nije baš stvoren za učenje i da zvanje studenta ne vredi toliko muka, ali takođe shvata da nije ni za posao, još je mlad...
Dan-1: "15 h : Soba kao posle pada atomske bombe : Parazit diže glavu" -MAMAAAA, KAFA!!!! -Evo srećo, sa' će mama. :Parazit ustaje, vadi krmelje iz očiju, pali komp nogom, zeva, loguje se na fejsbuk: -Evo srećo... (keva dodaje kafu, usput uzima dve prazne šolje, prazni pepeljaru, kupi smeće oko kompa) . . . "20 h : Parazit odlazi do grada, pritom traži od keve poslednjih 1 000 dinara" - Odo ja kevo... "03 h : Parazit stiže, pali komp nogom..."
Sarkazam kojim prodavcu stavljate do znanja da artikal koji ne vredi pišljiva boba, a koji on pokušava da vam utrapi po basnoslovnoj ceni, može da nabije sebi u dupe
Istinit događaj od pre 3 godine. Mesto: Butik u centru Zrenjanina Artikal: Očigledno kineska majica, na sive i crvene pruge (kakve su tad bile u modi), bez ikakvih dodataka
- Je l' vam ovde piše 550 ili 5500 dinara???????? - Pet hiljada pet stotina dinara. - Ništa...fali mi dvadeset dinara, doćiću kasnije (marš u pičku materinu i vi i vaša radnja, za te pare ću da kupim sobu stvari na istom buvljaku gde vi nabavljate robu)
Vrsta žene koju je izmislila i napravila holivudska mašina snova. Služi za manipulaciju pučine kojoj je uvek preko potreban materijal za implementiranje u vlažne snove kojima će skrenuti misli sa svog bednog, učmalog i ničim korisnog života.
Hleba, igara i pičke. Taj zadnji deo se uvek nekako izostavi iz popularne latinske manipulacije koja se do danas nimalo nije izmenila. Jer ni svet se nije nimalo izmenio, samo se modernizovao. Ratovi su se uvek vodili zbog novca, ljudi su uvek bili oportunisti-stoka i uvek je bilo ovaca i onih koji ih šišaju a to što danas umesto na gradskom trgu čuješ preko tevea da 'leba poskupljava, u suštini ne menja ništa.
Da bi kontrolisao masu moraš da ispuniš tri objektiva. Prvi, da joj daš da jede, dovoljno da preživi ali ne previše jer masa kada je sita i ne misli šta će sutra da jede onda počinje da razmišlja o drugim stvarima a to ne valja. Drugi, moraš da zabaviš masu i to je najlakše, koristiš nju samu da sama sebe zabavlja jer tako neće početi da razmišlja o tome ko je zabavlja i da li je taj neko drugačiji ili bolji, to razmišljanje, to nikako nećemo jelte. I treće, masa mora da zadovolji svoje primalne potrebe za parenjem jer ako ih ne zadovolji onda će početi da . . . znate već šta. Da misli, a to nam ne ide u korist.
Zbog toga je stvorena zečica i predstavljena kao nešto nedodirljivo i nedostižno za običnog smrtnika. Zečica je eliminisala jeftine bordele i ostale institucije koje su nekada pružale zadovoljenje za bezvrednim telesnim iživljavanjem. Ona je perpetuum mobile, lako dostupna svima, besplatna, samo treba stadu da se obezbedi kratak odmor da bi imalo vremena da samo sa sobom odradi to što treba i vrati se ispaši na livadu gde se svakodnevno serviraju sveža sranja.
E sada problem je što se zečica spustila sa ekrana i stranica magazina među nas i počela da uniformiše i dresira žene. Valjda joj se nije svidelo da još postoje neki koji je ignorišu pa je odlučila da tome stane na put ukidanjem izbora. Stvoriće hegemoniju u kojoj će sve da budu kao ona, da se ponašaju kao ona i da liče na nju. Ubija karakter i nijanse. Uništava ličnost i boje. Sve će jednog dana da budu zečice i ma koliko stranica Plejboja da si ulepio jednu za drugu nesvestan svoje gluposti i neukosti, to nije ništa pozitivno.
Sotonjare izumiru, ženščina je sve manje ali zato Sanja, Karleuša, Mina, Ceca, Marijana i Sandri ima na pretek. Sve same zečice, sa različitim kostimima.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose. Grom iz vedra neba! Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre. A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo? - Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno. - Ooo da, znam. - Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI! - Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna? - Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao! - Dooobro, polako. Samo bez panike! - Ne paničim!!! - Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m? - Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga! - Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako... I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam... Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san. Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje... Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm... A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju. Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Lep način da pokažate nekoj osobi koliko dugo obraćate pažnju na nju i koliko vam se ona u stvari sviđa.
-Pa ne znam. Lepo je sve to što si ti rekao, ali, nekako, ne znam kako bih ja to tebi objasnila. Nisam trenutno za neko vezivanje, skoro sam završila jednu dužu vezu i ne bih sad odmah da se upuštam u nešto novo. Nadam se da me razumeš? -SVIĐAŠ MI SE JOŠ OD DOK JE HLEB BIO 15 DINARA! -Oplodi me pastuve!
Dno dna i dva metra ispod toga. Šekspirovski pokušaj mladog junoše koji je pronašao onu koju bi sutra ženio da okolnom ženskom svetu stavi do znanja da je njegovo srce zauzeto od strane one koja ga ne jebe ni 2%, te se verovatno kreše sa lerdijem Savom dok joj njen nesuđeni piše pesme. Ukoliko čujete ortaka da ovu rečenicu izgovara s ciljem da ugasi želju za snošajom sa damom koja želi da mu pruži osećaj sedmog neba, odvalite mu šamar, bez imalo srama. Možda mu na taj način pomognete da povrati prirodnu količinu testosterona koji mu je očito na veoma niskom nivou, jer samo vilenjak na ovako flafičast način odbija nedojebanu maloletnicu koja želi da mu raširi noge.
Da zaista imaš šanse kod one za kojom patiš - bio bi sa njom, znam da bi je sutra ženio, ali jednostavno nisi te sreće. Jebiga, rođače, šta da ti kažem? Umesto što jedeš govna sam sa svojim jadom, jebi šta ti padne pod ruku. Ne budi papak koji ide naokolo i viče kako je nesrećno zaljubljen. Izreka ''Nije kurcu verovati'' se može primeniti ako si zauzet; Pozivanje na nju ukoliko si slobodan znači da si oduzet, mentalno oduzet. Odbijanje pičke na navedeni način je greh, a kao adekvatna kazna verovatno će te stići deficit seksualne aktivnosti na duže vreme, a od te svoje ne'š se pičke najest'. Ako me razumeš.
Subota veče, dva relativno smorena ortaka u klubu cirkaju vops i posmatraju okolinu, u tom im prilazi vrhunska riba
Riba: Hej, slatkišu, primetila sam te čim ste ušli u klub, želela bih da se upoznam sa tobom. Jako si mi lep. Ja sam Ana. Cornelije: Ćao, Ana, ja sam Kornelije. Riba: Mhm... Kornelije, neobično ime. Hajde povedi ortaka gore kod mene u separe. Imam jednu drugaricu za njega. :pokazuje na drugaricu prepičku u separeu: Cornelije: Heh, hvala ti, ali obećao sam se drugoj. Znaš, zaljubljen sam u nju... Bla, bla, bla. Riba: Ah, pa, u redu onda. Ništa, uživajte. Vidimo se. Thazz: :oba oka počinju da igraju, neverica: Kornelije? Cornelije: Molim? Thazz: Kornelije, popij to pivo i počni da trčiš. Cornelije: Zašto, zaboga? Thazz: Zato što te želim videti kako trčiš i pišaš. Sad ću da ti jebem porodično stablo! Pa šta uradi, moronu jedan?! Kome si se bre obećao?! Pa ona tvoja te ne jebe 1%, a ti konjina ovakvu ribu odbijaš. ALO, idiote, i meni si uskratio pičku! Jesi svestan šta si napravio?! Cornelije: Smiri se, sve ti je to relativno. Otkud znaš da od nje ne bi pokupio neki triper? Thazz: Triper, a? Sad ćeš ti da pokupiš flašu u glavu, jebem li ti dete, da ti jebem! Dolazi ovamo! :hvata flašu, lupa je o Kornelijevu glavu:
