Strogo poslovno. Grubo i neumoljivo. Zvanično, lišeno emotivnog zbližavanja.
- Nećeš valjda opet straga, rođo, ljubim te!
- Tišina, bez familijarnosti!
Rečnik / autori
TH
thethirsty
na Vukajliji od jun 2011.viđen 30. okt 2015.
0 definicija0 odabranih0 poena
Ciganče je najbolji psiholog. Igra na kartu sujeverja i sažaljenja. Procena mu gotovo nikad ne omane. Ima tu raznih već smišljenih kombinacija, od ´daj neki dinar, lepa si k´o Kasandra´, preko ´ispit da položiš´ do ´živ´ti deca´. A za izgubljene slučajeve, tu je i improvizacija.
-Daj neki di…
-Kuš, fakultet sam završila i nemam decu!
-Au teto, mnogo si nervozna, muško da nadješ...
Ovo neka greška, bre? Ne? Baš treba da stoji "sopstvene"?
ŠKK na kub! Čekaj bre malo! Zar je sat koji radi potrebno popravljati? A ono "seksualno situiran"? Ništa, a?
Ako verujete da ste ultimativni balkanosaurus koji pre podne potire laminat ženom umočenom u Lenjo Polito (sa sapunom), a naveče trsi po tri ose on-dimand, kliknite na taster minus. U suprotnom, brajko moj, zgutaj crvenu pilulu i trk za surom mangulicom. (Jebiga, matori, ne ide da recikliram foru sa Alisom i zecom, a krme je kapiram društveno-prihvatljiva živina.)
Idemo od početka, bolje da te isečem na vreme. Dakle - brak je građanski mikro-rat. A ti nisi general-Grant. Esi mi dobar sad? Proguni der ovo parče istine, zalij malo ljutom, ima još.
Istekla trajal verzija, potpisao si doživotnu, super je sve to, čitao si ti i knjige, istražio i psihologiju i anatomiju (lep predmet, onako pitak, empirijski), ali ti pre svega treba teorijska fizika, jer ti valja praviti perpetum mobile. Žena je to: Stari Čika, Žandar i Sudija u jednom. Ako ćeš mir u kući, nezagoreo ručak i okupanog mačora, valja ti biti korak ispred. Dakle, muvanje, rivizited. Slični ciljevi, malo izmenjene metode, prilagođene novom ekosistemu. Ali isplati se, to je važno!
Da vidimo…
Prvo i prvo: Nije sve u kinti. U stvari, ako se ispostavi da jeste, onda si ubo klasičnu sponzorušu, to troši ko prozuko Golf Dizel 2.0, snalazi se sam, jebiga, nisam ni ja Opra, to prevazilazi okvire ove defke.
Ali inače, kako rekoh, nije sve u kinti, no u strategiji. A strategija podrazumeva planiranje, a planiranje datume. Šta veliš - znaš za 8. mart i Novu godinu? Bravo, genije! Jesi siguran da nisi zamenjen u porodilištu? Zajebi to bre, to znaju svi, treba ti još nekoliko tih datuma, osetljive su na brojke, ko da ih je numerolog pravio. A pamte bre ko slonovi. E, pošto se ti ni prvog maja ne sećaš, uzmi lepo pa zapiši, instaliraj program na telefon, pribeleži u Gugl kalendar i spremi se. Godišnjica, rođos itd. Ne preteruj, možda 4-5 datuma, puna kapa. Eventualno ubaci i neki opskurni praznik ili sveca, nešto tipa "Obretenije prakljače Svete Petke", nebitno, samo da je kao ženski.
I onda samo u datom momentu hop! Izbaciš neku cvećku, parfem (može i od 30ml, kažem nebitno) ili crnu čokoladu od 200g makar (vidi neku koju i ti voliš da klopaš, pošto ne može ona to sama, hehe). I eto - tri bambija i bar jedan bloudžab u najavi! Jesi se malo smarao, ali isplati se.
Druga stvar - poslovi po-kući kao strategija muvanja. Tu je klizav teren, jer je tanka granica između džentlmenskog pomaganja i klasičnog papučarenja, te stoga savetujemo oprez i smanjenu brzinu. Uključi se malo, a najbolje oko lakih stvari, na koje se očekuje odgovor "ma ne treba". Ti upišeš plus, ponudio si se, pažljiv si, a ovamo diškaš. Ako su klinari u opticaju, najbolje ih onako širokogrudo "pričuvaj" uz neku pucačinu na kompu. Smiruje i njih i tebe, a opet em gradiš poene, da ne kažem freguješ.
Kuvanje - opet mač sa sve oštrice, može puno da izađe. Najbolje idi na sigurno, jer ako budeš pravio šestoslojni tart sa mariniranim avokadom i šumskim voćem, biće skuplja dara nego mera. Alkohol je i dalje najbolje sredstvo za muvanje, te ga dosipaj konstantno.
Kod filmova i muzike si potencijalno nadrljao: zato najbolje proceni koliko hjugrantova i sergejćetkovića možeš da podneseš po metru kvadratnom živaca, pa onda vidi šta ćeš.
Uz sve napomenuto, treba imati u vidu da nepredvidljiva, stohastička priroda tananog supružničkog bića ume da iznenadi, te u potpunosti eliminiše potrebu za bilo kakvim muvačko-uvlakačkim tehnikama.
- E ćao! Stiže ti, a? Kako je bilo? Evo ja nešto pripremio klopicu, tačno je godinu i šest i po meseci otkako smo se verili, hehe. Izvol'te lepo, sada da...
- E, daj batali me s tim, puko me neki hormon, hvataj ovo dupe i odvali me odmah sad odmah!
- Čekaj samo da bar smaknem tiganj...
- Udri bre!
- Ojsaaaa!
Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.
- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...
Radnja koja potvrđuje da postoji još homoseksualniji sinonim za reč maziti, od reči milovati.
Gradacija:
"Gladio sam njene grudi, a bradavice su joj polako postajale sve čvršće i čvršće..."
"Milovao sam joj bedra, a bradavice su počele da joj se ukrućuju..."
"Mazio sam joj dojku, a bradavice su joj se krutile..."
"Drpo sam je za sisu, a bradavice su joj se odma nadrkale!"
Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).
Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.
-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj!
-Ma evo, upisao faks, ti?
-Ja upisao privatni, bole me kurac.
-Aha...pa lepo.
-A ti, gde si ti sad?
-Ja upisao filozofiju.
-Filozofiju?
-Da.
-Filozof da budeš, a?
-Hehe
-Šta ćeš posle?
-Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu.
-I za to ti treba fakultet?
-Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao.
-Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova?
-Pa zato što volim filozofiju.
-Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke?
-Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen...
-Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...
Predugačko, nisam pročitao.
Dete koje se stavlja u primer.
Dete.
Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.
Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.
Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...
Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.
Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.
Običaj koji se ustoličio početkom 21. veka među sportistima koji svoju potrebu za isticanjem kuloće nisu uspeli da zadovolje raznoraznim tetovažama, krajnje nesvakidašnjim frizurama, načinom hoda i oblačenjem van terena, pa su izmislili ovaj krajnje gejoliki način pozdravljanja prilikom izmene na utakmici ili prilikom proslave postizanja gola. Facijalnim ekspresijama tokom ovog čina ostavlja se utisak uber osećaja, pa se ovaj trend proširio i na ostale pripadnike muške populacije koji se ističu uniseks imenom, viškom estrogena i sedenjem na wc šolji tokom pišanja.
- Ćero, čime se bavi onaj tvoj?
- Amon? Sinhronim plivanjem i član je baletske sekcije.
- Sjajno, još da me počne ljubiti u obraz kad se vidimo i to je to.
Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.
Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.
Poruke na vratima garaže u prometnoj ulici sa malo parking mesta. Sortirane po godinama.
2004.
Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
2005.
Ne parkirajte ispred garaže.
2006.
Ne parkiraj ispred garaže!
2007.
Ne parkiraj zovem pauka. (Skica tarantule ili sličnog zajebanog pauka.)
2008.
Ne parkiraj stoko! Zabadam eksere u gume i lomim retrovizore! (Skica čekića.)
2009.
Ne parkiraj sve ti jebem! Zabadam eksere u glavu i lomim noge! (Skica lobanje. Crna.)
2010.
Prodao sam stan i garažu. Odselio sam se na Durmitor. Bolje mi je sa gladnim vucima nego sa vama. Dabogda vam se po ženama parkirali!
2011. (Novi vlasnik)
Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
Maksimalno iritantna osoba.
