Apgrejdovana verzija klasičnog imperativa glagola bežati, korišćenja da se nekom naredi povećanje međusovne distance ili u stanju totalne neverice, skovana i vešto interpretirana u top listi nadrealista.
- Mali, mrš i sobe, dolazi mi Jelena. - A daaaj, što pušiš kurac, taman sam počeo da igram Maks Pejn 3. - Ma bjaaaaaži napolje, bjaaaaaži! ------------------------------------------ - ...i kažem ti, uhvatim osam prelaza, pola miliona dobitak. A ker mi poj'o tiket. - Ma bjaaaaaži tamo, kako možeš tako nerealno lagati?! Drkaš u ćega s laganjem. - Ozb... - Bjaaaaaži!
- Šta je bilo sinoć? - Šta šta je bilo? Da je uslova ko zna šta bi bilo, ono, ljubimo se mi i sve to, romantika, valjuškaju se kamenčići, ali brate, znaš kako me ubi zalazak sunca, prolazi joj onaj zrak kroz kosu i sve meni pravo u oči... nači nevera!
Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže. On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?
- Šta je bre ovo? Kakva je ovo gužva? Što se ne radi? Tri kamiona čekaju na rampi. - Šefe, viljuškarista otišao da digne pare na kladionici. - A 'de je drugi? - Otišao sa njim. Ne veruje da je Lundsvale došao x-1. Sad će oni.
Posebna kategorija ljudi koja voli da ponavlja svoje greške i neispravne postupke prema drugima. Reč povratnici vuče termin iz krivičnog prava u kome se ponovioci određenih dela osuđuju na teže kazne, jer im se povrat računa kao otežavajuća okolnost. Povratnici kao takvi, svesni su potencijanlih posledica njihovih dela, ali olako drže da ovaj put do posledica neće doći, jer su, bože moj, naučili neke lekcije i ne može ništa više da pođe naopako. Dosta veliki broj slučajeva u međuljudskim odnosima se bazira na muško - ženske odnose i konkretno ljubavne veze, to jest takozvano "mirenje" nakon raskida. Statistički gledano, procenat uspešnih veza nakon mirenja im baš i ne ide u prilog. Mada zna se kako kažu, pametan čovek uči na tuđim greškama, budala na svojim, a kreteni nikada ne nauče šta god da im se desi....
Razgovor babe i unuka:
- Pa Milane dušo bakina, otkud Jelena opet kod nas, zar niste vas dvoje se raspičkali prošlog meseca beše? - Ne baba, nije prošlog meseca nego pre 38 dana a to potpada već na pretprošli mesec, mada nije da vodim računa, ali eto, igrom slučaja znam! - Pa ljubi te baka, zar to nije već četvrti put da se miriš s njom ove godine? - Jeste baba, ali ovaj put osećam da je to to! Prerasli smo one dečije bolesti od pre tri meseca i sad smo spremni za pravu, ozbiljnu stvar! Videćeš, pazi šta sam ti rekao! - Neka sine neka uživaj, ali da ti baka kaže jednu stvar, ne valja ni stare čarape krpiti a ne ljubav....
Previše si trom. Život ti je monoton. Želiš promene? Okreni pedalu na životnom bajsu malo jače. Zaverglaj. Ako si se zaglavio u blatu, biće malo šlajfa, jelte, ali opet je rešenje verglanje, samo malo napornije, ali uvek se isplati. Samo matore drtine imaju pravo da voze taj bajs polako, jer, njima je još malo kraj trke, kočnice su im zakržljale, pa da bi lakše zakočili malo i uspore. Ali gde si ti? Nisi ni do pola došao, tur de lajf nije tako kratak, niti jednostavan. Mnogo još rupa i uzvišenja moraš da prođeš, ali zapamti, mili moj, posle svakog uzvišenja ide jedna nizbrdica, gde možeš da odmoriš noge. Zar ne? Što kažu naši stari ''preko preče naokolo bliže'', zato, ne traži prečice, piči pošteno pa dokle doguraš. A do kraja ćeš stići sigurno. Veruj mi.
Ja sam sve to prošao, i znam da ti je teško što me više nema. Uradio sam sve što sam mogao, i koga god budeš pitao za mene, svi će ti reći da je tvoj stari bio ljudina. A zato što znam kak'i smo mi, lenčuge u krvi, treba nam jak motiv da bi nešto počeli, zato ti, sine moj kažem...
Pitanje koje uglavnom inicira brakorazvodnu parnicu. Ne postavlja se u klinačkoj ili neobaveznoj vezi. Ne, ovo je pitanje koje stavlja prst na čelo i podstiče razmišljanja tipa: ''Šta radim ja u ovom braku?'' i ''Kako smo uopšte stigli do ovde?''. Pazi, dao si sve od sebe da bi bio dobar muž i stub porodice: nisi izlazio sa ortacima, prljave čarape si uredno odlagao u veš za pranje, dizao si dasku pri mokrenju kad god si imao vremena, izuvao si se već ispred ulaznih vrata, ne pamtiš kad si se zadnji put pošteno napio, majstor ti nije ušao u kuću godinama jer sve sam popravljaš, kusao si njene obroke koji su više ličili na pomije, radio domaći sa decom i razvozio ih po treninzima i probama, uspevao da celu porodicu odvedeš na more, a klince pošalješ sa školom na Kopaonik svake godine, trpeo njene roditelje i rođake iako 'dva ste sveta različita'... Ortaci te javno prozivaju da si papučar, dok se ti mud(r)o smeškaš i govoriš da je brak odricanje, fleksibilnost, ravnopravnost, prilagođavanje i razumevanje na više nivoa, alo!
A za sve to vreme si slušao jedno te isto: kako ona nije ničiji rob da samo pere, pegla, kuva i čisti, ako ti nešto ne valja da se obratiš mami, pa ne može ti ona biti i majka, i žena, i domaćica, i kurva, i prijatelj, i roditelj tvoje dece u isto vreme! Kad si mislio da popraviš onaj šteker u špajzu, zašto samo vi vozite poluraspadnut auto i znaš li ti da se njoj plače kad otvori orman i pogleda njenu garderobu? I da li vidiš svoj pivski stomak, i kako možeš da spavaš popodne, i kako ti ne dosade tolike utakmice, i znaš li koliko hrčeš i kakve gasove ispuštaš noću, pa njoj treba dati benificirani bračni staž!
I sećaš li se da je ona ostavila perspektivnog tipa, danas primarijusa i direktora Ortopedske klinike na Banjici, zbog tebe, klošara sa Mašinstva? I kako su njoj lepo govorili i majka i otac, da ti nisi prilika za nju, i da su deca povukla velike uši na tvoju familiju, i kako postaješ isti svoj otac, zadrigli, flegmatični starac bez igde ičega. I kako ona ne može više, ne zna kako je ni do sada izdržavala, kad su joj sve drugarice godinama govorile da treba da ostavi skota i počne svoj život ispočetka, pa nije ona toliko matora, samo da se malo dotegne i dotera, izgledaće bolje nego većina tinejdžerki, pa ona već ima važeći indeks i data 2 i po ispita na Ekonomskom, kada si se pojavio ti i uništio njenu svetlu budućnost. Ali neka, nije sve gotovo, ona to može, samo da nije dece, ali šta fali, nije kasno ni za karijeru, pa onaj tatin mladi kolega prosto traži nekoga sa njenim karakteristikama, poslovnim naravno...
"You can have anything you want You can drift, you can dream, even walk on water Anything you want
You can own everything you see Sell your soul for complete control Is that really what you need
You can lose yourself this night See inside there is nothing to hide Turn and face the light
Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.
Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.
Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?
Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?
Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene. Vidiš, magija.
A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove. Best je jebao život.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja. Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo. - Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto. - Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne? - Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Iako ime zvuči kao "Linolada", svaka sličnost se tu završava. Ako je "Linolada" sinonim starijim generacijama za prevrh čokoladni krem, "Linoleumlada" je (pogađate) dno dna.
Osnova imena asocira na neki drnčasti proizvod, spremljen u nekom tamnom, memljivom ćumezu, najverovatnije u podrumu "Doma penzionera" ili tako nekom egzotičnom mestu. Sam ukus čokoladnog, tamnog dela kod konzumenta budi sećanja na najranije detinjstvo kada je morao da jede sve što mu se servira, na silu i sa pratećim šamarima. Zašećerena boranija ili posoljena čokoladna torta - tako nekako. Svetli, mlečni deo samo tako izgleda, jerbo mu je ukus sličan tamnom, ako ne i gori. Kako je to moguće, to ni sam proizvođač ne zna. A i ne zanima ga.
Nalepnica na poklopcu je obavezno neki nasmešeni meda (ili zeka ili neki dobroćudni lav), sav ozaren, kao Titov pionir dok najvećem sinu naših naroda i narodnosti predaje štafetu. To se proizvođač smeje svim potencijalnim kupcima, jerbo im je za fine parice uvalio Bobana. Mogao je i bilbord da napravi, kao političari pred izbore. Čuj, mogao - uradio je to, a odradio je i radijski džingl i TV spot, sa nekom a la "Banca Intesa" veselom melodijom i poluretardiranim tekstom kojima gata narod da kupi njegov pripjatovski uradak.
Veliki čovek za svog postojanja želi nečim obeležiti svoje bivstvovanje na zemlji. Neko zida zgrade, neko stvara umetnička dela. U Ermitažu, Luvru, ili bar Vukajliji, ostavlja iza sebe nešto što će ga nadživeti. Običan i normalan čovek, teži makar potomstvo da ostavi iza sebe. Naslednike koji će mu lozu produžiti i prezime njegovo ponosno nositi. Kažem normalan. Ima i onih drugih...
-Crni sine dokle više? -A? -Pa danima ne silaziš sa tog računara, posla ne tražiš, a i školu si batalio. -Kevo smaraš. -Možda ja i smaram, kako ti to veliš, al znam da se ti uništavaš. Družiš se samo sa onim probisvetima Šajom i Pajom. Žderete i jurcate za tim lakim ženama ko sumanuti. Pobogu, pa nisi u stanju ni devojku normalnu da nađeš. -Koji će mi to u životu? -Pa da nam makar unuke podari. Da ostane nešto iza tebe. -Nisam baš zainteresovan... -E moj sinko, pa svaki normalan čovek želi da ostavi neki trag iza sebe, a ti sine ostavljaš iza sebe trag, samo kad čučneš...
Paranoidni društveni isprdak koji, stojeći na margini konformističkog stada, širi svoje zavereničke, oprečne, nerezonske, a često i krajnje neverovatne ideje.
Poluproizvod od čoveka, rasklimana intelektualna mašina bez završne obrade. Edukovan polovično. Čitao je, ali nedovoljno; gledao je, ali uglavnom pogrešne programe; slušao, ali samo jednu stranu.
Površni poznavalac mnogih naučnih oblasti, ali ipak poseduje dovoljno znanja da svojim neospornim oratorskim veštinama može da impresionira veliki broj ljudi. U skladu sa onom narodnom da: ''budala uvek nailazi na još veću budalu koja joj se divi'', teoretičar zavere uspeva da izazove širenje zenica družini likova ispred dragstora koji s punom pažnjom slušaju njegovo izlaganje teorija o hemtralis oblacima i HARP antenama za kontrolu misli.
Za razliku od klasičnog paranoika koji je u stalnom grču i opštoj ''nelagodi'', teoretičar zavere uživa u svom stanju psihičke lucidnosti. Jer, on ZNA. On je razotrkio sve tajne puteve podzemnih sila koje vladaju svetom. Spokojan je jer on neće biti eksperimentalno zamorče velikih korporacija.
Teoretičar zavera istinski uživa u odgonetanju zlih planova judeo-masonskih moćnika i iluminata.
Kao što svaki ciga zna da izgovori i ''č'' i ''ć'', ali uvek na pogrešnom mestu, i kao što polupismen čovek uvek napiše N umesto I, tako će se i teoretičar zavere, sasvim suprotno svim zakonima verovatnoće, gotovo uvek opredeliti za neverovatniju i ''luđu'' ideju od ponuđene dve. Racionalno objašnjenje mu uglavnom nije interesantno.
Ako recimo fizičari procene da bi u ogromnom intergalaktičkom prostoru bilo realno očekivati život u nekom obliku, teoretičar zavere će na to odmahnuti rukom i označiti iste neznalicama finansiranim od strane jevrejskog lobija. Ali ako ugledni časopis Treće oko objavi da vanzemaljci stalno posećuju našu planetu, a američka vlada to zataškava od javnosti jer Ameri žele da za sebe prigrabe oružje malih zelenih, kojim će potom napasti istočni blok - TZ će biti zagolican, podržaće zdušno takvu teoriju i najverovatnije je sutradan prepričavati pomenutoj ekipi ispred dragstora.
- I to pivo koje pijete momci, sve je to od GMO ječma koji nam uvaljuju iz Argentine, i to se zna, samo niko o tome ne priča javno... - Iz Argentine!? - Pa zar ne primećujete kako ima drugačiji ukus u poslednje vreme, hoće da od nas naprave degenerike da bi nas lakše pokorili.. - E, ja ne mogu da pijem, stvarno ima neki bezveze ukus, hoćete vi čika Gvozdene? - Nisam ni ja nešto žedan, al' daj da ne prosipamo... :glo glo glo glo glo glo: Samo nema ništa od toga, u Piramidama je zapisano da Srbin ima najstariji gen koji je otporan na sva ta njihova sranja! I to malo ko zna, ali vreme će pokazati.. :glo glo glo glo:
Glumljenje ludila level pro! Ne znam ja kakva pravila ove vladaju, ja sam pao s Marsa i ne snalazim se u ovoj vašoj džungli.
- Dobro veče. Saobraćajnu i vozačku. Gde žuriš, pobogu čoveče? - U zavod za zavarivanje Beograda. - Šta je to sad leptipoljubim. Gde je to? - Pa tu, imate još 200 metara, onda uz ulicu onog generala, ne znam kako se zvaše, pa kod onog roštilja skrenete desno i eto vas u Grčića Milenka, kod one škole, eto tu. - Dobro, a zašto ulaziš onda u kružni tok levom stranom? - Pa znate kako, kod mene dole u selu toga nema. A i teško se snalazim po ovom betonu... Prvi put sam ovde... Dobro, može hiljadarka?
