Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Obrens
Slovo kojim počinje oko 85% svih primljenih i poslatih esemesova (SMS).
Ostalih 15 posto se deli na poruke koje glase: "Gde si?" i poruke koje počinju sa "Aj".
E,aj mi kupis pljuge.
E si owih dana bio do sashke?
E brate smaras
Aj se predstavi
Aj mi daj novi Nid for spid?
Gde si?
Glas koji stoji na kraju rečenice. Ustvari posle tačke. Može se prevesti kao - ako sam ti rekao, ili, aupičkumaterinu.
Pojačava smisao izgovorenog i daje mu buntovničku notu. Surovu, duhovitu, buntovničku notu.
Replika! Sastavni deo ovog amandmana je i predlog o izmenama i dopunama zakona o pušenju! E!
--------------------------------------
Mislim da svako treba da vodi svoj život, i da gleda svoja posla. Lažljive pičkice, niste mi ni do kolena! E!
123 osobe kažu da im se sviđa
- To srce, napuši mu se kurca! :*
--------------------------------------
- Vi svi ovde na Vukajliji ste nolajferi, uopšte me ne dotiče to što mislite o meni, ako smete to recite mi u oči. E!
Primenjeno fudbalsko narečje za "onaj svet".
Raj, pakao, čistilište, Darvinov dijagram, ništa, šta-god.
Postojani implement zaokruženog jedinstva suštine i antiporedak ovozemaljskom bivstvovanju.
Smrt.
-Šta se desilo maleni dečače? Što sediš uplakan i neugledan? Šta je rumeno lice učinilo neprirodno nesrećnim?
-U svetu mnogih, ostao sam bez ikog. Samo obrise sam video. Kaže čika policajac, nedovoljno za osudu.
-Igraju ti najvoljeniji drugo poluvreme, ha?
-Taj rad.
-Raduj se sine. To ti je božanska selekcija.
Rtv pretplata koju plaćamo da gledamo Turke.
Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.
Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“
kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...
Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.
Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.
Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.
Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.
Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.
Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!
Da bi ovo koliko-toliko uspešno ispratili podesite pojačivače slikovitosti na maksimum i otvorite sve dvosmerne kanale između leve i desne hemisfere. Maksimalna komunikacija na najvišem nivou je neophodna.
Za početak recimo da je Giros samo jedan od mogućih rezultata lika i dela Haosa i Hronosa. Zašto baš Giros, koja je njegova svrha, kome je bio potreban i da li je on samo slučajnost ili unapred zadata neminovnost za sada nikome nije jasno. Zapravo, postoje neki koji samo misle da znaju nešto o tome.
Po jednima Haos i Hronos deluju po matrici tako da će oni uvek napraviti Giros koliko god puta počinjali i kako god Giros skončao. Neki drugi misle da ovaj dvojac raspolaže arsenalom bezbrojnih varijabli i začina te da se nikada ne može predvideti kako će izgledati i šta će zapravo biti ono što će se Girosom zvati.
Nepredvidivost ishoda je u stvari toliko velika da je prema jednom proračunu dovoljna pojava sasvim malog klobuka gasa u Haosovom debelom crevu, koji tamo obitava samo kao potencijalni prdež, pa da u novonastalom svetu Giros izgleda kao indijanska perjanica bez koje bi odlazak na stogodišnje spavanje bio smrtni greh, ali i otvoreni poziv za oralni seks u beztežinskom stanju i to u direktnom TV prenosu. Sa druge strane, realizacija gasnog klobuka u zrelo zaokruženi Haosov prdež proizvodi sasvim drugačije efekte na izgled, svrhu i sudbinu Girosa. Naime, precizni proračun za ovaj scenario kaže da bi u tom slučaju Girsom zvali ništa drugo do Dalaj Laminia uškopljena muda osušena na himalajskim vetrovima. I da ne tupim dalje, mislim da ste ukapirali. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.
Hronos je još zajebaniji lik. On mu dođe kao DJ vremenskog toka. Može da ga tera unapred, unazad, na 33 ili 45, kako mu se digne ... Možete li zamisliti (mada kurac ćete zamisliti, ali ajde probajte) spiralni tok vremena ili istovremeno bitisanje u dvosmernom vremenskom toku, pa varijantu dvosmernog toka gde je jedan smer sporiji a drugi brži, pa varijantu sa vrtložnim vremenskim čvorovima ... Koja bi to zajebancija bila. Pođeš da opereš zube i zatekneš sebe u kupatilu kako već pereš zube poslednjim istisnutim milimetrima paste, a onda se pitaš da li uopšte treba da ih opereš jer si video sebe kako si to već uradio. Na kraju shvatiš da ipak treba oprati zube jer si ono video prošlogodišnjeg sebe, ali kurac, paste više nema. Problem je samo što si siguran da si juče otvorio novu tubu paste za zube.
Opet, precizni proračuni kažu da kada bi Hronos imao zrnce peska više za curenje Giros bi bio isti kao i ovaj nama poznati, ali bi spadao u kravljevska jela zato što bi se pravio od supersoničnih letećih svinja. Nasuprot ovome, da je Hronosu nedostajalo jedno jedino cureće zrnce peska u ovom trenutku bi ste sedeli za kompjuterom i čitali neki šašavi tekst pod naslovom Haos, Hronos i Giros nekog opičojla što froncla atome, a sam tekst nema ama baš nikakve veze sa girosom. Mislim da ste sada i ovo ukapirali pa neću da drvim dalje. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.
Nepravedno bi bilo ne pomenuti i staru teoriju po kojoj će, ukoliko ikada bude provaljeno zašto i kako su Haos i Hronos napravili baš Giros i osmislili njegovo postojanje, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nekom sasvim drugačijom tvorevinom koja će se možda i dalje zvati Giros, a možda i neće. Kako god, u nastavku ove teorije se tvrdi da se to već događalo i to mnogo puta.
Ako ovo čitate sigurno postojite, mada je Rene Dekart to egoistički rekao "Mislim dakle postojim". Elem, pošto ste ovde i čitate ovo morate znati da su bilioni lebdećih atoma morali da se nekako prikupe na složen, smislen i obavezujući način da bi otelotvorili baš vas. Kombinacija vaših atoma je tako poseban i specijalizovani aranžman da nikada ranije nije postojao i postojaće samo jednom u ukupnom vaseljenskom vremenu - a to je dok vi postojite. U nastupajućim godinama sve te male čestice će bespogovorno i neumorno raditi i učestvovati u milijardama koordinisanih (re)akcija neophodnih da se baš vi osećate prijatno i zdravo, obezbedjujući ništa više do vašeg, sa svakom cigaretom ili vožnjom motocikla krajnje potcenjenog, POSTOJANJA.
Potpuno je zagonetno zbog čega atomi to rade i zašto se uopšte gnjave time da budu vi. Na atomskom nivou, biti baš vi i nije bogzna kako zabavno iskustvo. I pored toga što neumorno rade sve one korisne stvari, vaše atome u suštini "zabole kurac" za vas. Oni zapravo i ne znaju da postojite. Ne znaju ništa ni o sopstvenom postojanju, ali ipak tokom vašeg postojanja oni će poslušno pratiti nepoznati impuls da vas očuvaju onakvim kakvi jeste.
Ako su ovo bile dobre vesti onda je loša vest da je vreme njihove odanosti veoma kratko, gledano naravno iz atomskog ugla. Oni su rodjeni, ili bar većina njih, pre mnogo mnogo milijardi godina u velikom prasku ili srcu neke umiruće zvezde, pa tričavih 60-70-80-90-100 godina vernog služenja vama i nije neko dugačko vreme. Kad odsluže vama posvećeno vreme, vaši atomi će se nemo iskrasti iz vas i veselo odskakukati da budu nešto drugo. Pčela, maslačak, kišna glista, običan i odvratni mulj u bari, bilo šta. A mogu se preseliti i na neku drugu planetu, zvezdu ili besciljno lutati svemirom dok on postoji ne gradeć i ne radeći ama baš ništa.
Verovatno da u vasioni ima interesantnijih mesta za vaše atome i kada bi mogli da biraju sigurno bi izabrali nešto drugačije od vas. Na primer, učestvovanje u zvezdanim vatrometima, sunčanje na milion stepeni u zvezdama, iscrtavanje svebojnih maglina, smzavanje na apsolutnoj nuli, razdragano uletanje gravitacionim toboganom u crnu rupu, razbijanje u paramparčad uz privatni vatromet energije, naelektrisavanje i razelektrisavanje, sletanje na neku planetu i uletanje u lanac ishrane ... i sve to onako, iz zajebancije.
Da, to si ti, to smo mi.
Jedan od mračnijih kutaka cele priče o tamnoj energiji zapravo se odnosi na jebeno preciznu i jezivu izvesnost svekolike, pa i pojedinačne, sudbine. Postojanje tamo neke sile koja razvlači, kida, štipa i uvrće svako ćoše Vasione udaljavajući sve od svačega i usput neosetno eutanazira ledenom paralizom i najmanji titraj svakog jebenog atoma i nije naročito uznemiravajuća vest. Ono što zaista uznemirava je u stvari gubitak mira neizvesnosti jer blaženo neznanje je stanje umirujućeg spokojstva u kojem provodimo najsrećnije trenutke puzanja po lijani vremena.
Takođe, nema ničeg prepoznatljivo utešnog u činjenici da će se Vasiona tiho ali smrtonosno ugasiti ne ponudivši svoje telo bogovima reinkarnacije. Nekako smo naviknuti na te beskrajne cikluse rađanja i umiranja. Naviknuti smo i na zanimljivu činjenicu da reinkarniramo svoje i tuđe atomsko tkanje u večitom lancu međusobnog proždiranja i parazitiranja. Zbog toga, nema ama baš ničeg uzbudljivog u mogućnosti da se Vaseljena neće ponovo sklupčati u novo kosmičko jaje i da u singularitetu neće sabiti moje i tvoje subatome tik uz Proksimine i Andromedine kako bi ih ponovo razbacala u nekom novom spektaklu velikog praska i ponovnog rađanja. Biće da su Haos i Hronos ovog puta suludo podelili karte i da će na kraju i oni sami ostati bez neophodne vatre za pečenje Girosa. Ledeni mir mrtve Vasione koja neće više nikada kresnuti fuzionu iskru neke zvezde nas neodoljivo podseća na vlastitu smrt i večitu nepomičnost.
Nije ovo ništa novo jer je opičeni, dlakavi i mišićavi Švajcarac bugarskog porekla (Fric Cviki) još tridesetih godina prošlog veka izračunao da Vasioni jednostavno nedostaje 75% materijalnog korpusa da bi bila ... šta? ... pa Vasiona. Da ste Cvikija pitali šta je onda ovo što zovemo Vasionom ako 75% nje to nije, verovatno bi odgovorio "obično napuvano iskričavo govno koje će se pumpati i rasti zauvek", i naravno nastavio bi da radi sklekove na jednoj ruci. Ako bi tražili dodatna objašnjenja samo bi rizikovali da dobijete batine i to bez objašnjenja.
Ima jedna, opet ne tako utešna, računica po kojoj je broj svetova beskonačan. Međutim, broj naseljenih svetova je daleko manji, a broj svetova naseljenih razumnim životom još manji, što sve cima na zaključak da je broj ovakvih svetova ipak konačan. Rezultat deljenja bilo kog konačnog broja sa beskonačnim je toliko blizu ničega da se postavlja pitanje da li uopšte postojimo ili je Vasiona smo mlohavi kurac u nečijoj VEP pumpi? A vlasnik pumpe pumpa li pumpa do beznadežno neizvesne i verovatno kratkotrajne erekcije. Njegov cilj je dostizanje stepena inflacije dok se ne desi Veliko cepanje – totalno deflorisanje materije.
Ipak, postoji malo verovatna ali bezgranično zanimljiva i umirujuće neizvesna mogućnost da je tamna energija neuhvatljiva i nevidljiva samo zbog toga što ona i nije deo naše Vasione već neka teško zamisliva vanvaseljenska usisavajuća pička materina koja funkcioniše po principu VEP pumpi za ekspandiranje malih kurčevitih i vatrometastih Vasiona.
Univerzalni format za razloge u Srba.
Srednjovekovni srpski žargon za telesni otvor.
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio.
- I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga?
- Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini.
- Da sramotna li zbitija, gospo moja...
Za razliku od omraženog Jevreja Jermen je siromašnija verzija čoveka kojeg su svi izgazili, al' mu niko nije pomogao jer nije bio dovoljan jevrej da plati zaštitu i nije se setio da osnuje tajna društva sa kojima gospodari nad Amerikom. Kad Srbin kaže da je "nebeski narod" on mora da se potuče sa Jermenom jer je prvi rezervisao to mesto kad mu ništa drugo nije ostalo. Jermen živi sa Rusom, Turčinom i Irancem u komšiluku i mora da se svađa sa svakim od njih oko muzike. Jermenski metalac smrdi gore od prosečnog metalca. Jermenac živi na planini i mora da jebe kozu jer mu je ženu ukrao Rus, a ćerku Turčin. Jermenac ima dugu i ponosnu istoriju preživljavanja, prvi je prihvatio hrišćanstvo kad je bilo aut a onda trpeo što ga je pametan prihvatio pored Persije. Jermen 'oće u Evropu jer se nalazi na granici sa Evropom, čuva Nojevu Barku u skladištu za crne dane kad nastupi novi potop. Jermen pravi jeramiku, a ne keramiku. Jermen je i prvi izmislio genocid al' mu je bogati rođak to ukrao i prisvojio za sebe, pa mu je ostalo jedino da se svađa sa Turčinom koji ga je naterao na genocid. Dok je Jevrej IN, Jermen je AUT. Jermen je prvi hipster, on je sve radio al' su ga svi prekopirali i ostavili na planinčugi da čvari noge u lavoru i sluša Teheran.
