Veliki prasak

Pošli ste iz tačke A do pretpostavljenog ruba vasione, odnosno tačke B jer su vas sa Zemlje (tačka A) poslali u najveću misiju kosmologije – da stignete do ruba svemira (tačka B). Stigli ste u tačku B, bogu hvala, živi zdravi i srećni jer ste prvi čovek koji je došao do ruba Vasione. Kod kuće vas čeka velika slava, čak i Nil Armstrong će biti mala beba za vas jer njegov korak na Mesecu je beznačajan u odnosu na vaš vaseljenski korak. A gomilu napaljenih riba koje vas čekaju onako preplanulog (verovatno i sterilnog) od kosmičkog zračenja da i ne pominjem. Pripremate zastavicu koju treba zabosti u rub vasione radi slikanja i prisećate se šala vaših jarana koji su vas na polasku upozoravali da ne gurate mnogo duboko kočić zastavice da ne bi probušili vaseljenski mehur, jer onda možemo svi da iscurimo negde u pičku lepu materinu.

Dok uživate u svim tim lepim mislima primećujete da se nešto čudno dogadja sa instrumentima, podešavate ih, ali oni uporno javljaju neke čudne rezultate. Lupkate ih prstom (kao u filmovima) da se neka kazaljka nije možda zaglavila i očekujete potvrdu da ste “dotakli”, i bukvalno, kraj sveta. Ali kurac, instrumenti su neumoljivi i pokazuju da je tačka B negde u centru vasione, a da je rub vasione u stvari u tački A. Zovete Bajkonur (ono Hjuston je prilicno otrcano) i opisujete situaciju a oni vam odgovaraju da ste se ili zajebali ili vam je zračenje spržilo mozak (a za vaša muda ih baš zaboleše muda) jer njihovi instrumenti pokazuju da je rub vasione u tački B i da ste vi baš tamo gde treba da budete. Bajkonur počinje da slavi, pale se cigarete, bacaju se gomile papira u vazduh kao konfete i svi se ljubakaju. Vama je i dalje sumnjivo, odustajete od Bajkonura i zovete kolegu koji je malo posle vas krenuo prema drugom kraju Vasione u tačku C i on vam javlja da je prema njegovim instrumentima tačka C u centru vasione a da su tačke A i B na rubu vasione.

Pomislite da su svi sišli s’uma, menjate kurs daljeg leta, pronalazite prvu CRVOTOČINU i u stilu kamikaze se strmeknete u nju, da bi posle samo par sekundi izronili iz crvotočine u tačku D koja je naravno po vašim instrumentima opet centru u vasione. Pogadjate, instrumenti sada pokazuju da su tačke A, B i C na samom rubu vasione.

Velika je ovo zajebancija, zar ne. A vi se celo vreme pitate gde je ovde neophodna zabava i toliko cenjena zajebancija.

U nekim srpskim relacijama stvari možemo postaviti i ovako. Recimo da ste pošli iz BG u SU, kada posle dužeg putovanja na sever stignete u SU, pitate staničnog dispečera da li ste stigli u SU, a on vas pogleda kao da ste sišli s’uma i ljubazno vam se obrati rečima: Ne gospodine, SU nije ovde, to je tamo odakle ste pošli u SU, a ako odavde ponovo podjete u SU, opet nećete stići u taj grad, jer baš u vreme kad putujete on će biti ovde gde sam ja dispečer.

I još ovo, junak koji putovao u tačku B se uspešno vratio u tačku A (Zemlja). Dočekan je i slavljen kao heroj mada sliku sa zastavicom na rubu vasione nije napravio. Samo malo posle toga je poludeo. Mislim da je još uvek u ludnici zajedno sa kolegom iz tačke C.

Zabavno, zajebano .... i ludo, zar ne?