Prijava
   

Ironija

Kad skupljaš pare za crno bele stolice, a nemaš stadion.

   

Sperma

Stvar koja je u višim razredima osnovne škole doprinosila dečacima da se osećaju kao muškarci.

Veliki odmor
Sima: e, dođite da vam ispričam nešto! Sinoć sam ga bacao u nesvest i izašla mi sperma! Ja sam CAR!
Velja: didi! Ja još nemam, osetim da me zagolica, ali ništa ne izlazi.
Rambo: ja imam dete od dve godine!
Sima: pa kad si CIganin i imaš sedamnaest godina!

   

vidi ga mali ker

dodji,ker,mali ker

   

Plavi zec

Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.

   

Bleskast

Ni tamo, ni ‘vamo. Ni lud, ni normalan. Večiti balanser na žici između društveno prihvatljivog i šuntavog. Od majke nasledio miroljubivu narav, od oca zajebantsku prirodu. Za fiks ideje je zaslužan sam.

Zašto ne nenormalan? Pa ne možete takvu osobu, pogotovo ako vam je draga, nazvati ludom. Na kraju, nikada mu nije namera da bilo koga uvredi. On samo neopozivo sluša svoj unutrašnji glas koji mu šapuće da je život igra, poštuje taj impuls da bude drugačiji. Takva je njegova priroda.

Još kao klinac je od novčanica iz očevog novčanika pravio avione i bacao ih sa vrha zgrade, a u par navrata i krao dedinog Tomosa ne bi li ga noću vozio po livadama uz ratnički poklič. Zbog toga ga nećete zvati kada vam treba pomoć u krečenju kuće, cepanju drva... ali je taj zajebant na svakoj proslavi rado viđen gost.

-Ženo, dodaj mi onaj kaiš i kaži dragička, ponovo me je zvala Markova učiteljica. Kaže, uzeo kantu providnog laka za drvo od deda Stanka, prefarbao sve klupe i stolice u učionici pre časa. Raspuštena nastava do daljnjeg, nemaju deca gde da sede... jedno dete se i onesvestilo od jakog mirisa!
-Rešićes ti to Mile, nije strašno, htelo dete da pomogne... ljubi ga majka, uvek je bio pomalo bleskast.

   

Osiguravajuće društvo

Jedno od rijetkih društava koje ti želi sve najbolje.

   

Ti si za sve ovo kriva

Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.

- Dobar dan komšija, ne bih da smetam ali video sam ti malu jutros dođe u pola šest u vidno alkoholisanom stanju. Ne bi ti ja ništa pričao pa znaš mene, nego su onih pet momaka sa njom što su bili goli do pojasa jako vikali pa mi se beba probudila. I ona se nešto uvriskivala valjda su je jako drpali ako me razumeš?!

- Hvala komšo rešićemo te neprijatnosti neće se ponoviti...
:zatvara ulazna vrata i kreće da se dere iz petnih žila:
- Jebem ti ženo majku ma ti si za sve ovo kriva, ti si je oblačila ko Suzanu Mančić od malih nogu. Pakujte se obe i da vas ne vidim, ne smem više od vas međ ljude d'iziđem...


- Tata, tata vidi kako mi stoji suknjica?
- Mileva dolazi ovamo jebem ti lebac krvavi ma ti si za sve ovo kriva, ti si mu kupovala barbike umesto pištolja. Ej moj prvenac da bude furundžija Bože imali te gde god. A ti Milane mrš u sobu da te ne vidim.

   

Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš

Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.

Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.

Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.

Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja...
-----------------------------------------------
Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem...
---------------------------------------------------
Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...

   

Dnevnik u budućnosti

Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.

Dragi dnevniče:

Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.
Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova).
U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku.
Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo!
P.S.
E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.

17. Oktobar 2098.

   

Grozna sve dozna

Eksiraš ono malo što je ostalo od devetog piva u čaši. Pored tebe se stvara zanosna lepotica i prilaziš joj okuražen alkoholom što kola tvojim venama. Dok sa prastarih zvučnika trešti Sinan i pesma “Sunce moje”, pokušavaš da joj kažeš nešto smisleno a da u isto vreme ostaneš na nogama. Ne opire se kada joj prebaciš ruku preko ramena a ni kasnije u taksiju dok joj guraš ruku medju butina.

Otvaraš oči i treba ti par trenutaka da shvatiš gde si. Glava još uvek pulsira u ritmu muzike koja je svirala sinoć u gazda Mićinoj kafani. Bacaš pogled na devojku u krevetu pored tebe i sav alkohol koji je nekim čudom sinoć ostao u želucu sada kreće napolje. Zanosna lepotica od sinoć zapravo nije lepotica.A još manje zanosna.

:nedelju dana kasnije:

-Halo?
-Zdravo Milane… ovde Vesna…
-Vesna,Vesna… a da, ćao… kako si? (u jebote)
-Onako… nadam se da ti ne smeta,uzela sam tvoj broj od sestre od tetke od komšinice od moje drugarice… ako se pitaš odakle mi… s obzirom da si prošlog petka onako izjurio iz mog stana…
-Paaa,znaš… bilo mi je loše… burna noć… khm…
-Da,da… razumem… nego… kako je tvoja baka? Čujem da je juče bila u bolnici?
-Moja…? Odakle ti…? Dobro, dobro… hvala što pitaš…
-A tvoj drug Marko? Još uvek ste u svadji?
-Ne. Odakle ti poznaj…? (Milane,jebem li ti sunce u šta si se uvalio)
-E pa lepo... Nego, pošto si večeras slobodan… možemo da se nadjemo negde oko pola 8 kod konja?
-Ovaj… ne mogu večeras… moram da… odnesem tetki lek, znaš. I da joj popravim roletne. (radije bih se okupao u negašenom kreču,gaboru)
-Hm… ti nemaš tetku u blizni. Osim ako ne misliš na tvoju strinu koja živi tri ulice od tebe.
-Khm… jeste, jeste, moja tetka strina…
-Ok, onda prekosutra dolazim po tebe kada završiš smenu… znači u pola 4. Pa onda idemo da prošetamo parkom i planiramo našu budućnost.
-Kakvu bre budućnost, devojko? Tebi bre nisu sve koze na broju! Briši ovaj broj i da me više NIKAD NISI POZVALA, jebem li ti ludu familiju. I ružnu. I odvratnu. I i i… I GROZNU!
-Milane dušo… ne bih ja baš tako razgovarala sa mnom… može tvoj gazda slučajno da sazna da kradeš pare iz njegove kase… deda Stanoje gde mu je nestalo bure rakije iz 76-te… ili da te moj tata, inspektor, sutra privede zbog tuče u gazda Mićinoj kafani u kojoj ćeš večeras da izbodeš tri čoveka bez razloga.
-Š…šta?
-Bićeš ti moj ili Božiji… ne vidimo li se večeras u pola 8 na dogovorenom mestu, lako može neko da te pregazi džipom moga oca ispred kuće… a onda ću ti ja dati krv da te vratim u život… jer dušo, ista smo krvna grupa AB+ …

   

Beli i plavi mantil se ne peru zajedno

Odnos između školovane i neškolovane osobe.
Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla...
Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno.
Razdor se itekako vidi.

Ulazi tetkica Rafida u amfiteatar i kaže joj profesor da obriše tablu i ostavi samo izraz za brzinu i II njutnov zakon.
- Dobro, nema problema.
Izlazi profa na cigaret pauzu i vinjak, tetkica ostaje sama i gleda u tablu...
- More, izeš mi ovu moju, jebale te jednačine. Sve ću ti obrišem pa piši ponovo, za to si učio školu i primaš veću platu od mene.
----------------------------------------------------------------------------------------
- I, kako ti se sviđa moja nova cura? Samo da znaš da imam ozbiljne namere sa njom.
- Sine, ako ti nju voliš, ženi je, šta drugo da ti kažem.
- Šta sad ovoj ne valja? Baš je fina, kulturna, vredna i poštena devojka.
- Milane, ti si doktor i imaš jako cenjen posao a ona je došla do prvog srednje i sa...
- Pa, kakve to ima veze, ima posao u trafici i zarađuje!
- Sada se i ne vidi razlika jer ste zaljubljeni, a kasnije nećete imati o čemu da pričate.
- Ih, pa ti si apotekarka, a ćale ima samo zanat, i ti ćeš nešto da mi kažeš, ajde molim te!
- Jeste, ali tvoj tata nije imao za školovanje zato je i završio zanat, bili su siromašni i sam se snalazio za sve. Ali, u odnosu na Ivanu je bio jako radoznao i sve ga je interesovalo. Ova tvoja priča samo o zvezdama granda, serijama i krpicama. Video si kako me je pogledala kad sam je pitala šta misli o inferiornosti ljudi.
- Nisam video.
- I bolje, jer nije znala o čemu pričam i prebacila se na drugu temu.
- Dobro, ja je volim i boli me uvo za tvoje mišljenje!
- Pre neki dan sam našla ukrštenicu koju stalno kupuje i kad sam videla da je na morski greben stavila mg, sve mi je bilo jasno. Po par polja je ispunjeno, uglavnom gde treba da stoje skraćenice. A, da, ono što mi je zaparalo oči jeste kada sam videla da umesto v stavlja w.
- Ma, to se zezala, majko bre.
- Samo vi uživajte, sreće moje lepe, neka vam brzo prođu dani.

   

Voditelji dječijih emisija

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

   

Tastov humor na upoznavanju

Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.

Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.

Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.

- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.

   

Dupli falš

Kad nakon masturbacije, kao postkoitalnu cigaretu zapališ elektronski cigar.

   

Jaka, samouverena žena

Lepši izraz za ružnu ribu koja mnogo zarađuje.

(dan posle izlaska-muška strana priče)

-I? Kako bilo na večeri?
-Ma smor, pričala celo veče, znam na šta je alergična i od kojih je bolesti bolovala, izašao bi na kraj i sa tim što je ružna k’o da je od Savanovića potomak, odvezem je do stana ono ništa , zajebi ti to, bar da je dala pare za gorivo, ono stisla se ko da na trafici radi a ne u NIS-u!

(dan posle izlaska-ženska strana priče)

-I? Kako je bilo na večeri?
-Super, lepo smo se proveli, pričali, zabavljali, odvezao me do kuće i rekao da će se javiti.

16 dana posle

-Jel ti se javio?
-NE! Nadam se da mu se nije ništa dogodilo ...
-Ma on samo ne može da izađe na kraj sa jakom i samouverenom ženom kao što si ti!

   

seks

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

   

Kome treba da popušim za naslovnu

Ono što prođe kroz glavu osobi koja uporno čeka da joj priča izađe na naslovnoj strani novina u kojima piše, ono što pomisli manekenka početnica koja željno iščekuje svoju sliku na naslovnoj strani časopisa i ono što pomisli prosečan vukajlijaš dok gleda kako se smenjuju isti autori na naslovnoj.

   

Inspiracija

Isto što i govno, uhvati te kad se najmanje nadaš bez parčeta papira.

   

Deda Mraz

Jedina osoba koja smije da postavi djevojčicu u krilo i pita je li bila nevaljala, a da to ne bude smatrano seksualnim uznemiravanjem.

   

Pionirska zakletva

Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč;
Da ću voleti našu domovinu samoupravnu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Čuvati bratstvo i jedinstvo
Svih njenih naroda i narodnosti
I ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!

Tekst je originalan i zaista ne zahteva nikakve dodatke da bi danas bio smešan.

?
+2193
69
definicija