Iliti to je taj humor. Rečenica iz ''Nadrealista'' koja se može sjajno primeniti u pokopavanju loših ili zastarelih fora ili jednostavno fora koje ne razumeš, ne zato što nemaš smisla za humor, već zbog toga što su fore balvanske. Grohotom se smiješ na Kursadžije, na fore Nikole Koje, na jebenog Đošu, ali može se upotrebiti i kada na ciničan način želiš da iskažeš svoju nevericu.
- Znači, ti si kum mladencima? - Tako je. - Bogami, dobra ti ova kuma. - Pa jeste, lepo izgleda. - Znaš ti ono, kum kumicu ko junac junicu, hahahha! - Grohotom se smijem. __________________________________________________________________________ Žaklina: Oh, John, please, don't go to Texas. They hate you there, someone could kill you! Džon: Those rednecks? Hahahah, darling, grohotom se smijem!
Prihvatanje činjenica koje ti ne idu baš u korist, i svojevrsno aminovanje istih.
Pet sati izjutra u pekari ''Akademac''. Dok solidno pijani jedemo neko neukusno i bajato, ali zato nadasve nejestivo pecivo, uliazi prosed, stariji gospodin i obraća se radnici: -Je l imate kiselu vodu i belo vino? -Ne. Od tekućina imamo samo jogurt. -Poštujem.
Osoba koja ima najveću šansu da umre ukoliko joj zatreba lek.
A: Gde si bre matori, hajde na fudbal. B: Ne mogu, nosim tetki lek. A: Koga ti farbaš, ta je fora provaljena odavno. Upadaj, fali nam jedan. B: Ma hajde, s kim igram?
Nema ništa od toga. Pripadnik familije 'znaš u suštini me boli uvo kao Žiku Šarenicu za pesmu onog dečaka, al ajde neću da te vređam, ispoštovaću te tako da će se nešto kao dešavati i ako uhvatim nekog najebaće zato što mi se može'.
-Nije mi ovo prva pljačka, opusti se, da razmislim još jednom. Onesposobio sam alarme, kamere su bile zamrznute. Dobro, sve je kao što sam planirao. Čekaj. Pa da nosio sam rukavice, znači od otisaka ništa. Kad sam se vraćao nije bilo ništa sumnjivo, zaustavila me doduše kontrola u Špancu, nisam imao karticu ali sam sišao na sledeću stanicu pa odatle peške. Mada ona mala kontolerka se uvukla u helanke, al bih je... skoncentriši se, nije napisala kaznu, pih gde mi je stvarno Bus plus kartica samo što sam je izvadio. To je to, sve je ok, nego daj da upalim tv, sad će famozne vesti možda već ima nešto. -BAAAATO, SVE SU MI MOJE UZELI... -Šta se dereš pička ti materina. Gde beše, a da, dvojka. -... kako nezvanično saznajemo večeras je opljačkana čuvena... -Kad pre. -.. tamo se sada nalazi naša reporterka. Halo jel se čujemo? -Da evo nalazimo se ispred... -Nema šanse da me uhvate, čak ni narandžasti Horešijo im ne bi pomogao. -...sa nama se nalazi insprektor gospodin... -Kakva je ona kontolerka, helanke pa se sve... zajebi, da čujem ovog. -Da kao što ste rekli, došlo je do pljačke, mogu reći da je ovo delo jednog ili više profesionalaca. -Dobro, vidimo došla je čitava ekipa a ovo nije mala stvar jel ste našli nešto, jel počinilac ostavio nešto za sobom, dokaz neki? -Za sad ne bih mnogo otkrivao istraga će utvrditi... -Odlično, znači nemaju ništa, haha, uh, pa i ova u helankama. -Jedino što je čudno što smo našli jednu, pa sva sreća personalizovanu Bus plus karticu, jasno se vidi slika i ime na njoj.
Firenca, Italija. Ekskurzija u četvrtom razredu gimnazije. Već je sredina novembra i poslednji znaci toplog vremena i miholjskog leta su prošli. Posle laganog doručka i obilaska nekoliko istorijskih lokacija posetu nastavljamo u galeriji Ufici. Posle više sati boravka u zatvorenom prostoru konačno izlazimo napolje. Istog trenutka oštar jesenji vazduh zamenjuje ustajali vazduh iz galerije i uzbuđuje čulo mirisa. Topli zrak sunca posle ko zna koliko vremena prvi put pada na lice, lagano ga milujući. A u pozadini virtuoz na gitari svira ovu stvar, koja se odbija od stare zidove renesansnih zgrada budeći ponovo duh stare Italije. Žmarci ti prodilaze celim telom. I tada se to događa. Jedan od onih retkih trenutaka apsolutne euforije, blagostanja i sreće. Ne znaš zašto ali jednostavno si srećan. Kao da je neko rukom odneo svaku moguću brigu na svetu i ostavio te u tom jednom neverovatnom trenutku, kojih nećeš doživeti previše u životu ali za koje vredi živeti. Hrišćani kažu da su nam ti momenti Božji način da nam pokaže kako je živeti u raju. Na dalekom istoku bi to možda nazvali nirvanom. Ja ipak tome ne pridajem toliko na dramatičnosti. Jednostavno takve trenutke volim da nazovem Kada se sve kockice slože.
Nesigurna osoba koja večito ima potrebu da se, za svaki slučaj, obezbeđuje više nego što je potrebno, a najčešće na sopstvenu štetu.
-''Kako si to bangavo uvatio oraniju s'obe ruke, oš mast da nam se prospe po nogama!?'' -''Pa da mi ne ispadne...'' -''Pa jel tebi i predsednik ispada iz ruke kad ga navijaš pa moraš sa obe?'' _____________________________________________________________
-''Ajde, druga, gas, pravo pa levo'' -''A kako ću onda samo jednom rukom da držim volan?'' -''Pa jednom rukom ga i bacaš, ne?''
Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!'' A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo. Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.
