Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora. Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG. Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.
I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.
- Dje ćemo za Srpsku jarane, jesmo Srbi ili nismo ? - Idi u pičku materinu, nemam leba da jedem, dva dana glodjem glavušu još i to sranje da slavim. --------------------------------------------------------------------------------------------------- 00:00 - Brate srećna ti nova godina, odi vam da se izljubimo. - Nek je :cmok: sa :cmok: srećom :cmok:. - Ajde oćemo sad reprezentacije. Smorili klubovi. - Aj na kocku ZVIZZZ - Opa Bosna - Hrvatska JEBI DŽEKO GLUPE USTAŠEE USTAŠEE - AHaha ne blamiraj se. Sad će Lukica i Raketa da vas promešaju ko kom za rakiju.
Trolovanje trola. Jedini način da pobedite trola je da budete bolji trol od njega.
Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima odmora ne mora se nužno završiti loše.
ZVRRRRRRRRRR!!!
(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)
- U kurac!
ZVRRRRRRRR!!!!
- Evo, bre, u pičku materinu....
(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)
- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija... - ? - ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac... - Ček, ček, stani. Ko tebi treba? - Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u... - Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra. - Verujete li u... molim? - Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne? - Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem... - Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste? - Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo. - A ti si ceo dan već na nogama? - Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih.... - Kod mene se izuva. - Aha.. pa nije problem... - Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se. - ... - Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući. - Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu... - Igraš kanter? - Izvinite? - Koja ti je to knjiga? - To je naša knjiga, gde ćete naći istine o... - A kanter? - Izvinite? - Kanter. Kanter Strajk. - Nisam čula... - Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi. - Ne, stvarno ne znam... - Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to? - Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o... - Hedšot. - Izvinite? - Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem. - Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite? - Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop. - Doviđenja.... - Vozdra.
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori: - Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt! Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej: -ći ći ći ći Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu. Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni. Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Od početka znajući da će, ako ga uhvate, vrlo verovatno završiti kao glavna atrakcija na predstojećem 47-om Jubilarnom Svinjokolju u Tavankutu, prasac iz naslova se strateški veoma dobro pripremio za operaciju tamanjenja žutog zlata sa gazdine njive. Obuo je najmekanije gilje, unapred precizno isplanirao maršrutu svog kretanja, u oboru zamolio da kažu da je otiš'o u posetu krmači na drugoj strani sela i, što je najvažnije, ućutao se kao zaliven. K'o kurva PRED ispoved, što se kaže. I sve bi u redu. Do 48-og Jubilarnog Svinjokolja...
- Iju, iju, iju! Pa, koj je dir'o ovu butku što sam ispekla, krv mu jebem da mu jebem?! Pa, dolaze kumovi u posetu, jeb'o li ga otac alavi! Zar s' oštećenu butku da izlazim pred prijatelje koji samo što nisu na vratima, pu crk'o dabogda?! Lele, lele, lele...Ma, koj u ovoj kući tako nečastivo i nespretno uzimlje, KRADE takorekuć, Radosave crni nema seksa mesec dana, je li??!! - Ne znam ja, ženo, al' sad ću d' otidem ako treba u pečenjaru po prase, nije mi teško za kumove...
Derbi večitih u zajedničkom domaćinstvu, snajke i svekrve, u kome nema pobednika, a najebe treća strana, muž, odnosno sin dotične dve prvoligašice.
Snajka: "Ufff, danas je moj red da kuvam ručak ... koji kurac da spremim jebote ... sve mi dosadilo ... a moram i onu harpiju da zadovoljim ... znam, skuvaću supu, a musake ima od juče što je maaamica spremala ... !"#$%&/ joj mamicu " :stavlja meso u lonac sa vodom na šporet: " E još da posolim " : dodaje tri frita soli u supu :
(malo kasnije)
Svekrva: "Hmmmm, da zirnem malo šta to ova kuva danas ... aaaa, supica ... lepo ... al' garant nije posolila, a moj Ivan voli slano " :dodaje još tri frita soli u supu:
(još kasnije)
Snajka: "Auuu, jebote, dal' sam ja ovo posolila ... ma dodaću još malo, meso je ionako neslano, upiće ... " : još dva frita soli :
(još još kasnije)
Svekrva: "Vidi ti nje ... samo supu sprema ... računa na moju musaku od juče ... aaaa, curo draga, pa ne'š ti na moju musaku pojene 'vatati ... Razbiće te ovaj moj kad proba ... " : dodaje još četiri frita soli :
(za ručkom)
Muž: "Mmmmm, supica ... fino miriše .... srrrrrrkkk, BLAAAAAAARRRGHHH, ženo Bog te jeb'o jes' to kupila solanu na tenderu !!! ... "
Snajka : "...." : ubilački pogled ka svekrvi koja se zadovoljno ceri :
...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju. Izlazim. Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa: De si pas. Pada njuškanje i postajemo prijatelji. ... Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga. Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas. U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta. Nastavljamo ćutke dalje put. Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim. Stižemo do mog ulaza. Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata. Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme. Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio. Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni. Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj. Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Najomraženije dugme na telefonu za svakog zaposlenog u Telekomu Srbija.
Automat: 'Tu kontinju in ingliš, pres 9.' Žika: 'U, aj da ih zajebavam malo' pritisne 9 U centrali Telekoma pale se alarmi i pokreću se protiv požarne prskalice... Zaposleni 1: 'Imamo devetku, šifra crveno, GDE JE JOVANOVIĆ??!!' Zaposleni 2: 'Video sam ga u WC-u malo pre, idem da mu odnesem slušalicu!' Automat: 'Pliz vejt, jor operejtor is nat evejlebul et de moment...' ... Jovanović: 'Helov mister, hau ken aj helps ju?' Žika: 'Mi bi vont hau jes no telefone!' Jovanović: 'Pliz ripit, mi no anderstand...' Žika: 'Maj vajf Milenka vont nju telefon, hau mač tu baj?' Jovanović: 'Žiko jel si ti?! Pa šta zajebavaš?!! Mog'o sam da crknem ovde!' Žika: 'Heh, zdravo Nebojša, daj reci kolko imam para na računu...'
