Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.
-Sine, kolko ti je dao para tatin rođak Mile? -Sto evra, jeee. -Samo? Kakva je on cicija postao. -Hoćemo da idemo da kupimo onu igračku što mi se sviđa? -Kako ne... A sine, oćeš mama ti čuva te pare, pa da idemo sutra da kupimo? -Evo mama. Jedva čekam sutra! -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Sto evra. -Samo? A je l oćeš da ti mama čuva te pare? -Kao prošle godine? Ako mora... -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Pedeset evra. -Cicijaš pravi, nula od čoveka, kao i svi tatini rođaci!!! -Oćeš ti da mi čuvaš pare, mama? -Oće mama, oće...
Manje poznata izreka sa juga Srbije. Odnosi se na srećnika, vanserijskog usera, kome sve polazi za rukom.
- Video sam Vladu juče. - I, kako mu je? - Super, bio na letovanju u Španiji, tamo odigrao neku srećku, dobio 250 miliona evra. - Jebem ti, njemu prst u dupe da gurneš, šećer bi izvukao.
Dve grisine, zalepljene jedna za drugu. Izvor velikog dečjeg zadovoljstva.
-Mama, ovaj zlikovac od brata opet našao dvocevku! -Smiri se sine. Sutra kad ti legne plata, kupi sebi nekoliko kesica, pa ćeš naći i ti. -Kevo bre, pričam o njegovoj devojci.
Ogorčeni, nevaspitani, šepavi pičkopaćenik koji glumi genijalca. Kao, dodje mu lik sa nekim očiglednim simptomima, on mu uradi CT scanner i rokne steroide, pacijent se slogira pet-šest puta, onda Dr House malo tovari onu kovrdzavu nesrećnicu (TITS OR GTFO STAJL), postavi neku pogrešnu dijagnozu, pacijent izgubi tri litra krvi i raspadne mu se koža, onda dodje onaj crnja i kaže da lik ima kijavicu, onda Haus kaže, E NIJE NEGO JE LUPUS, pa se predomisli, leči upalu jajnika/grip, i eto pacijenta, mlad zdrav kao ruža.
Posle tri sata sna ustajem onako iscrpljen, malo se okvasim vodom čisto da dođem sebi, uzimam jedinu ispeglanu majicu i pravac faks. "Samo da me nekako usere da dobijem šest" pomišljam u sebi i nastavljam, "ma treba da padneš stoko, po ceo dan drkaš kurac i uzmeš da učiš veče pred ispit, sad em što ništa ne znaš em si neispavan, KONjINO". Naravno jebeni tramvaj kasni kad je najpotrebniji, stižem na faks minut pre profesora, bacam pogled na anfiteatar znam dva čoveka, ovo ostalo svi mlađi bar tri godine. Kako da očekujem da nekog znam kad su svi moji ili završili ili apsolventi. Gledam test, test gleda mene, onda se blago osmehnem pa zaokružim ono što mi je najlogičnije, al čak i da je sve tačno ne znam nijedno otvoreno tako da sam pao sigurno. Odoh kući bar da se naspavam i molim boga da nađem 44 dinara za hleb da premažem pavlaku.
A U NEKOM PARALELNOM UNIVERZUMU:
Ustajem ujutru, tuširam se dok riba pravi doručak, ćaskamo o tome koju bi košulju trebalo da obučem. "Sve sam naučio nema šanse da padnem, ako dobijem bar osam imaću prosek iznad 9.00" pomišljam u sebi i nastavljam, "još ovaj ispit i diplomski i kraj, a sve u roku, BRAVO CARE". Idem kolima, ne mogu da se guram u tramvaju pa ću malo da se iscimam za parking. Stižem pola sata ranije taman da se preslišam još jednom. Ulazim u anfiteatar, svi gledaju gde ću da sednem da bi prepisali od mene. Test je laganica, ne znam samo dal' je dovoljno ono za otvorena pitanja, al' sam položio sigurno. Jedva čekam da dođem kući ova moja je obećala da obuče onaj seksi donji viš ako uradim dobro.
Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.
Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.
Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...
Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!
