Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.
Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.
Drogba odlazi iz Čelsija!
Mile -Veliki si igrač bijo! Pozdrav od Milojka iz Petlovca s familiju! Želim ti puno sreće!
Rajko - Pola čovek, pola zver to je naš Didijer! Svaka ti čast! Sećam se kad sam ti pisao da poradiš na kretnji. Odlično si to uradio. Uzdravlje, pa da popijemo nekad onu rakiju!
Negde u Londonu. Drogba ustaje iz kreveta pored dve sisate plavuše koje stružu kao drvoseče. - Didije, vidi šta pišu ovi iz Blica, Srbi. Kažu ti... - Ajde beži u kurac.
Onaj tako čest trenutak kada vas iz dubokog sna probudi neka vika ili lupanje.
san "Sedim pored vode..izgleda da sam na pecanju...sunčano je ali sam ja u debelom hladu...spuštam ruku niz naslon lezaljke nešto hladno..Pivo jebote.Natezem ...Odjedanput niodkuda pojavi se čovek koji je za ruku vodio neku devojku.Ne mogu da verujem !!!Njega ne znam ali nju...glavom i bradom Siena West.Staju ispred mene.Ja ne mogu da progovorim... neznanac: Da li bi ti draga moja oralno zadovoljila ovde prisutnog Ranisana? ona: Da! neznanac: Mikrofon je vaš, prioni... ona:paa... on:pa sta pa ? "
PA TRI SKOČKA PIK JEBEM TE U TO DUPE GLUPO, SOMULJO JEDNA!
Skačem iz kreveta, unezvereno gledam oko sebe...ćale ceprka nos i gleda slagalicu..
ćale:"Koji je tebi kurac ?Aj idi po kofu uglja ugasi se vatra..."
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Apsolutno legendarni delovi u kladioničarskim dodacima dnevnih listova.Pojavljuju se u dve varijante : 1) polu retardirani srpski internacionalac koji greje klupu ekipi tipa Grenobl,Numansija,Genčelbirligi oduševljeno pristaje da u obavezno burazerskom tonu čitaoce prosvetli svojom mudrošću jer mu je to prvi zahtev novinara za intervju od 2 razreda srednje kada je učestvovao u anketi lokalnog lista šta znate o sifilisu i otkud on u našem ataru. Drugu varijntu predstavljaju izmišljeni eksluzivni saveti stranih zvezda .Ovoj taktici se pribegava jer su autori zaključili da niko neće pomoći čitaocima Presa i Blica kada je čak i zadnji vezni Alborga poreklom iz Burkine Faso (bivša Gornja Volta) ljubazno odbio ponudu novinara uz pominjanje masnog kurca i neodredjenih usta sebi u bradu.Tako tiket sastavi urednikov ćale ,bivše vojno lice, a oni nabace sliku Fernarda Toresa i nadaju se da taj primerak nikad neće dospeti u vidokrug njegovih advokata ( poprilično mali rizik). U obe varijante spomenutim prognozama treba verovati otprilike kao i izjavi vašeg bivšeg romskog školskog drugara ( demonstrativno napustio obrazovanje u trećem razredu sa rečima koji če mi ovo kurac u ćivotu) da ide da izvadi ličnu kartu.
...Miloš Dimitrijević fudbaler Nanta eksluzivno tipuje za čitaoce Presa... - E pa viš ljudima dosta bre ovog Liona više,ja mis'im da će njih Marsej da pobedi,znači dvojka,a mi jes' da nismo pobedili pet utakmica ali opasni smo ti mi a Bordo je umoran jebiga od LŠ,krnite vi tu keca na nas i mirna Bačka. ...Ndungu Dijabiči ,nova mlada zvezda Kompostele tipuje samo za Blic!... -Mhmd da da mislim da imamo potencijal veliki i tako...igrajte keca na nas na ostale parove bi probao par puta 4-6 možda padne i neki 2-x.. u jebote jer ono imigraciono,aj vidimo se..
Geslo pod kojim pojedini prevaranti uzimaju pare od naivnog naroda u vozilima GSP-a. Viđaju se često na linijama u krugu dvojke, naročito na potezu od Slavije do Terazija. Obično sa sobom nose fasciklu sa slikom nekog mučenog deteta (jedna nosi istu sliku već godinama, to dete je verovatno već odrastao čovek), nekim lekarskim nalazima i obavezno unutra stave pare u što većim apoenima kako bi ljudima bio bedak da daju samo po 10 kinti, već da bi se isprsili i ostavili neku stotku. Oko vrata nose plastificirane legitimacije odštampane na kompu, pečatirane pečatom čiji je otisak nemoguće pročitati. Dok neko zaista umire od teško izlečivih bolesti, ovi kriminalci skupljaju pare za sopstvene potrebe.
Jednom ušla kontrola dok je žena koja skuplja priloge bila u autobusu.
- Dobar dan, kartu, molim. - Ja skupljam priloge za decu obolelu od leukemije. Evo, vidite legitimaciju. - Imate li vi kartu? - Nemam, ja se vozim u dobrotvorne svrhe. - Dajte onda ličnu kartu. - Ne možete meni da pišete kaznu, ja ovde činim dobro delo. - Ako nećete meni da pokažete ličnu kartu, eno policije na sledećoj stanici. - (vadi ličnu kartu i pokazuje) - Pa vama skroz drugo ime piše u ličnoj karti.
Čovek čija se mističnost može porediti samo sa besmislenošću njegovog posla. Nakon (najmanje) šest godina koje je proveo u Sremskoj, ovaj doajen ulične trgovine nedavno se preselio u Knez Mihailovu ulicu, gde danas podjednako zbunjuje nevine prolaznike. Lica bez izraza, sa rukama u džepovima, stoji u mestu, ponekad cupka, dok mu čitav asortiman visi sa vrata, okačen o drvenu pločicu. Prodaje kanape za naočare - ono što metneš na krajeve đozli, pa ne mogu da spadnu, ili, ako se to dogodi, spokojno ih zaustavlja vrat. Predmet koji koriste samo nastavnice biologije, nadrkane šalterske službenice i pokoji polu-doktor iz doma zdravlja. Sa ovakvom ciljnom grupom i jeftinom robom koja traje po nekoliko godina, čak decenija, LKPKZNUK ne može da prehrani ni četvrtčlanu porodicu, a kamoli svoju okruglastu figuru. Zašto onda on svakog dana stoji na istom mestu? Postoje mnoge teorije - diluje drogu (otpada zbog redovnih pandurskih patrola), podvodi kurve (otpada zbog udaljenosti od Meke prostitucije, Picinog parka), špijunira za Amere (otpada zato što je retardirano), prisutan je kult fetišista koji se lože na kanape za naočare (otpada zato što niko nije osvedočio uspešnu transakciju između mušterije i Njega), preuzeo je ulogu modernog Sizifa i tu je da suptilno ukaže ljudima na učenja filozofije apsurdizma (teško, ne deluje kao fan Kamija). Šta god da je, On će uvek zbunjivati ljude koji su priuštili sekundu da razmisle o uzaludnosti njegovog posla, a za ostale će biti još jedna tipična ulična faca sa Zelenog venca, poput Ciganke Bez Lica, Koloportera Halo Oglasa i skupine Gurbeta Koji Valjaju Markice.
Pitanje koje će svaki šatro novinar postaviti svakom strancu koji dođe. Gotovo uvek poslednje. Mi možda nemamo Ajfelovu kulu ili koloseum, ali su nam pičke vrhunske.
Novinarka: A kako vam se sviđaju devojke? Elton Dzon: Pa znate, bio sam zauzet, nisam baš obratio pažnju. N: Ajde, ajde bucko, priznaj jesi jebo nešto? E.Dz.: Ne, znate.. moja seksualna orijentacija mi ne dozvoljava.. N: Kakva bre orijentacija, ne seri da nisi... (sašaptava se sa kamermanom)... Jao, pa ti si peder. Uh, sad mi je lakše. A znaš zašto si peder? Zato što si iz Engleske. Da si odavde na pamet ti ne bi palo da budeš. Pa, znaš li ti kakve su ribe ovde? Vrh. Gle'j, evo ja uopšte ne nosim gaće. Alo, bre pa pogledaj, ne ujedam...
U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.
Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.
Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.
Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:
1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.
2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".
3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.
4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.
5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.
I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:
- agilna uprava je uložila mnogo u sportski centar i prateće objekte stadiona u X (npr. zaboravio sam tačno gdje, neko sremsko selo, uglavnom preko stadiona od publike krave mirno pasu, a ogradu predstavljaju kukuruzi) - Sopotski Krauč, Miloš Manojlović - gospodin BMW Ostoja, novi Kapelo srpskog fudbala - legendarni delegat Milivoje Milijanović - legendarni semenkar Bidžolini - fudbalska legenda Slobodan Plavšić Čkalja - navijač popularnih Žicara, legendarni gospodin Poštar - gospodin Dragan Nedeljković Kec - Borčanelo - sveži mladoženja Ratko Grabić - Gospodin Zoran Moca Mitrović, borčanski Berluskoni - Sportski Centar Jakovelo - Mladi perspektivni sudija, za kog ne bi bilo čudo da ga vidimo uskoro i da sudi Srpsku Ligu - Legenda beogradskog petoparca, Radovan Beli - ima ovde materijala i za treću ligu - Brazilska atmosfera na stadionu
