Prilično savitljiva. Toliko savitljiva, da se zapitaš da li si joj zaista potreban, jer imaš utisak da može samu sebe učiniti srećnom kad god poželi. Ona ne sedi kao sav normalan svet, već okolini izlaže svoje tabane na način koji ni najiskusnije ortopede ne ostavlja ravnodušnim. Ona sem toga i meditira. Diše na neki ultimativno zajeban način, mislima kontroliše rad svojih unutrašnjih organa, kanališe protok energije kroz svoje čakre, i usmerava krv iz nožnih prstiju pravo u mozak. Jednom rečju, ide ti na živce. Kad se posle 10 sati probudiš iskrivljen, ukočen i umoran, ona će te pitati da li i ti želiš šolju njenog usranog žuto-braon napitka koji uzima svako jutro u šest i deset kako bi sporije starila.
- Deder, ženo, razmotaj se i skokni do dragstora po jedno ladno! - Bolje da te naučim kako pravilno da dišeš. Alkohol može da ti naškodi. - Slušaj, bre, transformersu jedan! Naučio sam da dišem kada me je babica izvukla iz pičke, digla za noge, okrenula naglavačke i ošinula po guzici, još u porodilištu. Sevaj po to pivo da te ne zavežem u čvor koji ni Koperfild neće razvezati!
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko. On: Drago mi je gospodine, gospođo... Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu. Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine". Ona: Tata! Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov. - Žao mi je ako ste zbog mene... - Pa što si došao ako ti je žao? - Pa ja... - Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima. - Hahah... - Šta je smešno? - Ništa. - Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca? - Ništa, ništa. - Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha... - Nadam se da neće. - Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale? - Pa jesu, nego... - Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li? - Pa ne, ja samo... - Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
