Životinje koje su završile na meniju.
(azijska tržnica)
- Dođi, mic-mic, neću ti ništa.
- (ide se pomaziti)
- Šefe, recite gostu da će mačketina biti ubrzo gotova i da je iz slobodnog uzgoja, barem one koje ne drže distancu.
Uobičajeno pitanje klipana kojima se dopada majica ili duks, ali pošto ne znaju engleski, ne bi hteli da kupe i budu predmet eventualne sprdnje.
- Kupići ovaj duks ... nego ....šta piše, nemoj da zajebeš kao prošli put!!
- Srećna plovidba (Only for fags). Ne bi te rođo, zajebo, ma nema šanse!!
Omiljeno jelo svakog tradicionalnog muškarca.
- Pripremila sam ti najdraže jelo, dragi.
- Je li na stolu?
- Je.
- Je li toplo?
- Je.
- Sad me pusti da u miru ručam.
E, znate ono kad vas neko podjebava, pa to podjebavanje prelazi sve granice? U krajnjim situacijama se ovo koristi kad više ne može da se izdrži teror koji nanosi podjebavač.
- Halo, Stojane.
- Haloooo.
- Majmuneee.
- A, nemoj tako, sine, da govoriš. Idem sutra na operaciju, ne znam da li ću preteći.
- Uuu, izvinite. A na koju operaciju idete?
- Idem na operaciju DA TE SKINEM S KURCA....
Pojava koja se često dešava nakon odlaska na kafu sa kumom. Često se dešava oko pola 3 ujutro kada u vidno alkoholisanom stanju zateknemo sebe (još bolje komšiju) kako se klatimo na vratima od kapije već 20 minuta.
sasvim legitiman komentar nakon voznje u gradskom autobusu...
Оно кад не можеш да се сетиш оригиналног текста песме због предобро направљене пародије.
- Увек се заврши, с неком од наших песама! 'Ајмо друштво! ДА СМО ЖИГИЋ И ДАВИЦ...
- Какав Жигић и Давиц? Ваљда живи и здрави?
Место на које одлазе грешници којих нема у Дантеовим познатим категоријама.
- Куда иду људи као ја?
- А ви сте?
- Милан Поњевић.
- А, осма врата с леве стране. Она мало топлија од осталих.
Први ред наше војне силе сваки пут кад полете позиви за војску.
- Прво мали Данило и Вулинова деца па онда и ја.
Uspjeh srpskih starleta nakon što uhvate zlatnog Rusa na crnogorskim plažama. Okućivanje na steroidima.
- I, kako Milici ide studij u Crnoj Gori?
- Odustala, ali je upecala ruskog oligarha. Sjahtila se moja sreća.
Jedina pitanja koja su u stvari bitna. Sve ostalo je sigurna intelektualizacija i unaprijed smišljeni odgovori.
- Gospođo Jeremić, mislite da je u redu onako proslavljati Vaskrs? Kič, vila, raskoš, zavijanje iz petnih žila i plivanje gospođe Marković koja je po godinama Metuzalemova simpatija dok vaš keš odabranik Draganče ne zna razliku između Vaskrsa i Božića, dok kao Eminem mahnito lapsuzira iz rečenice u rečenicu kao da je krindž bog.
- Ne bih odgovarala na ova škakljiva pitanja... (mikrofon još upaljen) čućeš ti mene, ima da te Vučko polomi.
Друго пуштање воде, кад минули рад неће да оде после пуштања воде па пустиш воду други пут.
Popiti nešto, naravno alkoholno, kako bi se nešto lakše progutalo.
- E, nešto nam Mika zapeo oko pečenja...
- Evo, stiže pivo za niz gušu.
- Hm, nego, pazi ti to... Davi se, a lepo raspoložen...
- Pa, pre pečenja progutao šaku antidepresiva uz vino, za niz gušu isto, normalno da sad sav hepi...
Čupavi, dlakom čitavi prekriveni neidentificirani lik iz obitelji Adams koga ni po glasu ne možeš razaznati što je. Kao takav idealan je za oznaku nebinarnih osoba.
- Tko je rođak Ono s mladine strane?
- Ne kvari mi svadbu. Konobar, daj jednu lozu.
- Što se tamo nejasno kreće?
- To mi je sestra, glupane jedan. Trenira atletiku pa je mišićavija.
- Još s tom dugom nezavezanom kosom do guzice i isti rođak Ono.
- Jesi mi brata vidio u suknji kao onoga crnoga Nema s Eurosonga?
- A Ono, što da ti kažem.
- Kuku meni.
Riba pre ugradnje silikona.
- E pa sine moj, da ti tata pusti jednu muzičku legendu koju ti sigurno ne znaš, ne kao te tvoje Desingerice, Pljugice i ostale, slušaj sad ovaj hit...
- Ma ćale znam bre ko je Mile Kitić, kako neću znati čoveka koji je kar'o beta verziju Sandre Afrike.
Originalno Hewingwayev naslov poznatog romana.
Danas se stariji s razlogom pitaju s obzirom na to koliko mladi odgađaju dizanje iz kreveta u tolikoj mjeri da se i Crnogorci pitaju tko im krade tradiciju. Dok je bilo zvonara, bilo je i smisla. Otkada je mehanička zvonjava nastupila, samo smo dobili nalik nečemu što smo poznavali. Duše nema u zvonu, duše nema u mladih.
Sve je teško i ne mogu shvatiti ushit što je prije označavalo zvono. Okupljanje, ljubav, dernek. Zvona su označavale punoću života i ciklusa.
Zvona su prije tjerale zle sile i frekvencija koju je proizvodilo značilo je nešto, a danas ne tjera ništa, već rovari iznutra u hiperintelektualizaciji svega i unutrašnjem nemiru.
- Vidi onog starkelje iskrivljenog što lupa zvona. Spusti se Kvazimodo. Zaboravio si terapiju.
- Zaboravili ste vi živjeti. Više energije imam ja od vas. Vama je davno odzvonilo.
Kada krene da se skida u sred noci, a ti shvatis da si zaboravio kondome, kupujes na jedinoj trafici koja radi.
-Jedne kondome, brzo!
- Imamo samo Romed!
- Moze!
- 50 dinara. I otkopcan vam je slic.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.