- O, poštar. Pa di si? Još furaš te merlinke? Imaš li koje zataknuto pismo u halterima ispod tih merlinki, hehe?
- Sve mi se čini da je korisnik nepoznat i da ću ubaciti poštu u škart kada dođem u centralu. Vozdra.

- Pa ima sigurno....Možda sam i ja nekad zlzlzlzlzl....Pogreši čovek.
- Šta ti je brate? Što sinkopiraš?

- Aj se nađemo u kafiću za pola sata?
- Ma kako?! Ko će Leu da mi čuva?! Nesnosna je, počela je da puzi, niču joj zubići...
- I moj Maksim isto. Da se nađemo u igraonici?
- Platićemo im duplo ako na miru popijemo kafu.

Svaka sličnost sa izmetom je slučajna.

- Nenade, mogu li da te pitam nešto u poverenju ?

- Naravno, kaži bate.

- Ti čini mi se znaš onu Jovanu što radi u Customer Care kao menadžer ?

- Čubrilku ? Naravno bate, znamo se još od srednje.

- Jel ona stvarno tako konzervativna kao što izgleda ? Na posao dolazi uvek u sakou i pantalanoma, na instagramu slike nekih izložbi, knjiga, prirode, poneki selfi gde se vidi samo lice . Evo čak i sad na team buildingu, sve ribe se skinule u kupaći i poskakale u bazen, ona i dalje u farkama .

- Vidi bate, Jovana je jedna ozbiljna i kulturna riba. Ali pre 7-8 godina, još kad je studirala književnost, bila je u nekoj anti-sistem anti-establishment fazi. I tad je uradila neke malo veće tetovaže preko obe noge. Na jednoj neke plamteće lobanje, na drugoj pištolji i karte. I još nešto malo po rukama i vratu. Tako da sad to krije, Customer Care, znaš i sam ...

- Da, da, sve mi je jasno. Ništa. Hvala. Pozdrav.

- Vidi bate, ja mogu da vas upoznam. Izađemo na piće, pa vas ostavim same. Jovana je stvarno fina riba ...

- Neka, neka, hvala...

- <za sebe> Pobeže ovaj. E Jovana, Jovana, unakazila si se tim tetovažama.

- Jes' vidia naših misica za Miss Dalmacije?
- Žali bože. Nijedna se ne zna ni prirodno nasmijati.
- A što kažeš na onu malu?
- Hoda kao sjevernokorejski vojnik na štulama. Izvrnit će se ka vreća krumpira.
- Nisam ja crna jama pa da jedem govna. Dovedem te malo da napašeš oči, a ti me ovdi zajebavaš i grintaš.
- Ma dobit će ona mala slatka, iako ima pleća za orati njivu. Sretan?
- Jašta.

-Miloše,ustani iz kauč!Vreme je da zaorem s traktor,bre!
-Ajoj,pa ne bi' baš,zar ne?Sinoć sam se naradio za četvericu.
-Jesi vredan kol'ko šupak stisne zemlje moje!

-Mile raskinuo sa Jelenom! Veza im baš bila duga.
-Ma..raskinuo bi on još proletos ali znaš nju...napravila bi skandal, sekla vene ili tako nešto. To je trajalo..
-Dugačak trag kočenja.

- I kako je bilo na dejtu sa Danijelom ?

- Jao, ćuti, ne pominji. Povela je sa sobom kao kerbera onu krmaču Milicu. Odemo u onaj kafić "Kod Čome", i taman što smo seli kad debela razglabi žvale i otvori zaprečnu vatru. Te kako su joj predavanja loše raspoređena, te kako nema knjige, te kako zgrada fakulteta nije pravljena za hendikepirane osobe, te kako je diskriminišu zbog njenog oblika tela, te kako su muškarci svinje ...

- Pa da su muškarci svinje valjda bi se našao neki i za nju .

- Ja ćutim i gutam, a hteo sam svašta da joj kažem. Deni se samo smejulji, kurvica mala, vidi se da joj je drago što me ova govnima maže.

- I šta bi na kraju od svega, hoćete li se ponovo videti ?

- Poslala mi Danijela poruku posle, pita hoću li sa njom u bioskop u petak, ali ako bude opet dovela debelu oteraću ih obe u tri lepe pa makar ostao suva kurca.

- Što je s Mićom? Izgleda kao lešo mol.
- Ma ona njegova kozmopolitska altruistička uvrnutuša ga tjera na mesni detoks već mjesec dana.
- Ma daj?
- Da joj nije jasno kako se može hraniti strahom životinjica čitav život. E da, i da treba skresat muški ponos, trbuš'nu unatoč dobrom kukuruzu ispod brega.
- Nek' je batali. Pozvat ću ga na ražanj. Mićo ima da skviči od miline, a praščić Babe od muke.
- Jesi siguran?
- Ipak se okreće, kako bi rekao Galilej.

Gledamo slagalicu čoporativno, posle večere

"... sedište kompanije 'Goša' za proizvodnju i remont šinskih vozila nalazi se u kom gradu?"

Ja nemam predstavu, keva se pravi da razmišlja, baba je još uvek u nedoumici kako skočko funkcioniše, voditeljka se namučila da akcentuje ovo "Goša" i takmičare zbunilo pitanje, nijedan se ne javlja

Odjednom prolama se ćalov glas "Smederevska Palanka!". Svi se okrećemo, a on ponosno klima glavom. "E, bre ništa ne znaju, tanko sve, tankosava, jel treba čiča da se prijavi da vide šta je znanje..."

Деда: Снајка какво је то иверје?

Мама: Па то се тако сече, за помфрит.

Деда: Шта све неће американац измислити, ђаво га однео..

Баба: Сине ова твоја распандркача само чвориза вратима а напољу студено. Прехладићеш бубреге и простату па ништа од унука. Неће нас бити ни за под шљиву.

- Sestro mila, pošto pička?
- 50 maraka bez, 60 maraka sa tanjirom sarme uz ladno Banjalučko, nokte diže.
- Ostavljaj srce na terenu! Daj kašiku!

Čuvaj se jačine čoveka koji se ne čuva, na njoj se sagrađuje most na kojoj je dobrota uzaludna, a ponos porozan. Volim velike stvari jer je u golotinji sitnica zapravo sama sreća. Deca su nevine školjke.

- Ja ne mogu da verujem šta si ti meni danas priredio, kako misliš da nastavimo dalje nakon ovoga, mene je živ blam pojeo.
- A dobro, jebiga, izvini, znam da si rekla da ni slučajno ne kažem da sam automehaničar, jer tvoj zet je hirurg na VMA, i uvek su govorili da je tvoja sestra bolja od tebe...
- Pa si ti odlučio da budeš vladika? Jebote, da li si normalan? Ej bre, vladika, znaš li ti šta je vladika???
- Čoveče, nisam ja kriv što mi je tvoj ćale celivao ruku...
- Celivao je zato što si je pružio kao da si stvarno svešteno lice, a ne jebeni automehaničar...
- Pa navika, nisam znao da će mi odma celivati ruku...
- I ti umesto da kažeš da si se zbunio ili bilo šta, ti si odma odlučio da kreneš da sereš da si vladika, kako ja sad da kažem da nisi?
- Brate, nisam ja kriv što tvoj ćale čim vidi čoveka sa bradom misli da je ta osoba svešteno lice, ej vladika od 30 godina, to govori koliki je veliki vernik kao što si pričala...
- Ti si bre budala, raskidam, ja ovu sramotu nikad neću moći preživeti...
- Daj smiri se, smislićemo nešto.
- Možda stvarno da postaneš vladika? A, šta misliš?
- Ajde leči se...