
Ова поприлично имбецилна творевина се састоји од следећих компоненти:
1. Усрана музика (е сад, музика је можда и добра, али никако се не уклапа са компонентом под редним бројем 2, те делује поприлично усрано).
2. Полуретардиране босанчине са 4 разреда основне школе којима је ћушнут текст који са муком читају.
(компонента број 1 увелико пичи у позадини, после одређеног времена компонента број 2 је у кадру)
2: Зовем се Ђуро Симић, имам 32 године, долазим из Бијељине. Имао сам проблема са вишком килограма док нисам почео користит' турбо шланк. За 3 мјесеца скинуо сам 50 кила, имао сам 200, сад имам 150 и сјајно се осјећам!
(компонента број 2 после исчитаног текста почиње да позира у стилу "Мич Бјукенон", док се компонента број 1 иритантно појачава)
Reklame koju se besmislene na ovim prostorima, jer narod nema šta da jede, pa samim tim ni od čega da smrša.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.