То је када деца добијају ударце који су родитељи заслужили.
Процес враћања мисли у прошлост како би опис давно минулог, или рано заборављеног догађаја могло што живописније дескриптовати. Иначе, јако популаран у књижевности.
Ипак, књижевност није једина уметност у којој се ретроспекција користи. Реч је о уметности новог доба - пијанству. Враћање мисли у време незаситог опијања, од кога обично није прошло више од дванаест сати, и то у још увек непотпуно концентрисаном стању, права је уметност, злата вредна.
- Је л' се пробудио!?
- Јесте, ево га.
- Долази, несрећо једна! Пре него што си сео да лочеш и да се губиш заједно са својим мамлазима, јеси ли макар одн'о оних двеста педесет евра куму, за које сам ти рекао да их пазиш као очи у глави, јер није у реду три месеца човек да чека, а ја нове паре не могу наћи!?
- Чекај, бре ћале, тек сам уст'о!
- Ако те клепим, нећеш више! Сабери се и одузми, за пет минута хоћу да знам где су паре, кум се не јавља на мобилни.
- Уфф, добро, добро, сетићу се.
: процес ретроспекције :
Крен'о сам код кума, то сигурно. Кад сам био на петсто метара од кумовог стана, позвао ме је Деки на пиво. А ја рек'о чим однесем лову. Овај није могао да чека и отишао. Минут после сретох Шомија, он рече да одемо у стриптиз клуб. А ја рек'о да морам лов...Не, не отиш'о сам у стриптиз. И онда...Она конобарица... Стриптизета... Лова...ЛОВА! Е јеби га...
- Сад сам се сетио тата, ударили ме ови локални манијаци и узели паре, ево види маснају (масница је јер су га избацили из стриптиза у полупијаном стању)
- А!? ПА СИ УТЕХУ НАШ'О У ПИЋУ!? МОРЕ ДОЛАЗИ ОВАМО!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.