rima je podudaranje slogova na krajevima reci (strofa), najcesce upotrebljena u pesmama, recitacijama i slicnim oblicima kazivanja. U vecini slucajeva je saljivog karaktera i doprinosi kvalitetu i daje osnovu i smisao samim delima.
decija pesma: ima dete u selu, ime mu je laZA, al ga zovu drukcije, materina maZA...
narodna poslovica: ko umIJE, njemu dvIJE!
kladionicarska izreka: ko je igro na lACIO, pare je bACIO!
bozicna pesma: deda mrAZE, deda mrAZE, ne skreci sa stAZE.....
U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.
I nema na srcu toliko jada,
za bolje sutra postoji nada,
tuga u tebi pocne da pada,
ovo je super kazes ti tada.
Sunce na nebu pocne da seva,
nece sad dusa vise da zeva,
decak u tebi pocne da peva,
Opet si duvao!-kaze ti keva.
U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.
...........eto to vam je rima.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.