Svojevrsni kokošinjac koji gaji svaka osnovna i srednja škola a kojem je nekada bila namena da brine o interesu učenika.
Najglasnija kokoška je predsednica, ona jedina priča i svaka njena je amin za ostale. Pevaca obično nema, a i kada ih ima kao da ih nema.
Blagodet učenika zamenjen je interesom, obično pet, najglasnijih kokoški, koje su zadužene za nadnice kao što su precenjeni školski dinar za plaćanje "profesionalnog" školskog obezbeđenja (obično nekog večitog studenta u besparici), grejanja, klime, rešetke na prozorima i vratima, prečišćivači duvanskog dima za toalete, muzičke klozetske šolje i mirišljavi toalet papiri. Pored toga određuju se i paušalne i zatezne kamate za neplatiše kao i danak u krvi koji ide svakom razrednom starešini kao žrtva za lično požrtvovanje na ekskurzijama.
Nađe se u kokošinjcu i poneka guska i ćurka koja pojušava da istera pravdu na videlo, a kojoj je obično sa nekoliko bačenih zrna dovoljno zamazati oči i zapušiti usta...

Moze se definisati dvojako:

1. Savet koji ima svaka skola i donosi krajnje nepotrebne odluke (doniranje novca za nove table, farbanje zidova, izgradnju bazena sa povecanom koncentraciom fluora u vodi..) ili

2. Uci sine, uci!