Спонтано стварање геолошко-текстилно-органских творевина хаоса у твојој соби, помало налик сталагмитима (у екстремнијим случајевима и сталактитима), директно узрокованим лењошћу. Твојом.

Први стадијуми су неприметни. Мајица, дукс, скрипта.
Наставља се са даљим слојевима одеће и папира. Пут до гомиле налазе понека кесица чипса, књига или парче насумично баченог ђубрета, под паролом "само да одгледам ово, па кад будем ишао до кујне ћу да бацим". Курац. Из кујне се враћаш да хасом, од чега ће нешто неизбежо да заврши на хрпи.

Ускоро, чини ти се да ниси ни трепнуо, и твојом собом владају гомиле прљаве одеће и отпадака у спонтано насталим хрпама.
Будиш се када схватиш да ти је она аморфна маса испод баченог шорца са баскета од пре четири дана заправо полупоједени сендвич од пре осам дана. Или, кад ти се маторци врате са села.

Pokazatelj upale. Broji se hiljadama ukoliko ste gadno zaribali.