Krš od autobusa, najpre onaj koji saobraća na prigradskim relacijama, najbrojniji su u kategoriji, a otuda i naziv, ali ima i gradskih koji zaslužuju ovu titulu, a i međugradskih ima dosta.
Prigradska linija. Autobus ispunjen miomirisima rakičine, masti, cigareta i vonjom zavesa opranih poslednji put u SFRJ, kao i rupama u podu, odmah iznad točkova . Staje u sred bestragije. Neki kvar je u pitanju. Posle pola sata razmišljavanja i prepiranja šofera i konduktera, nalaze rešenje. Kondukter seda pozadi, nešto čeprka, jebeniše...
Viče:
,,MOŽE!"
,,VUCI!" uzvraća šofer.
Kondukter hvata sajlu za gas, i vuče, autobus kreće. Kad treba da uspori ili da stane, šofer viče kondukteru da pusti, ovaj pušta. I tako ceo put. Snalažljivost na delu, nema šta, a propise ko šljivi.
(istinita priča)
U odnosu na ovo, Krstić i sin firma predstavlja prvu klasu, apsolutni džet set, vrhunac drumskog autobuskog putovanija.
Najrazdrndaniji autobusi GSP-a, uvek imaju trocifrene brojeve, prolaze na ne manje od 4 sata, na podu novine preko necije povracke, uglavnom smrde na sir seljana koji sabajle idu njime na pijacu, redovno prazni od 06-21h, uskacu kao supermen kad po 2 sata cekas "redovni" autobus. Vozac uvek ljubazno kaze :"Dobar dan komsinice" Ide u nepoznatom pravcu.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.