Pojavom masovnijeg korišćenja mobilnih telefona pre desetak godina, bio je prestiž imati šestocifreni broj kartice, jer su se ti brojevi lakše pamtili. Takodje, postojao je i "dobar broj", koji je bio sastavljen od više istih cifara, na primer - 064 000 77 25, tako da bi prijatelji uspevali da ga zapamte čim bi ga prvi put čuli. U suštini, nikada mi nije bilo jasno zbog čega je to toliko bitno - imaš šestocifreni broj, ali te svejedno zovem iz imenika..
- Ej druže menjao sam broj, evo ovo je moj novi (diktira broj od šest cifara). Šta kažeš a, ne možeš da ga ne zapamtiš.
- Ma ok je, ali u imeniku si mi svejedno pod Miroslav..
- Nema veze! Šta ako se nadješ u nekoj opasnoj situaciji, nemaš baterije, u stvari - ostao si bez telefona, moraš nekog da nazoveš da dodje po tebe - e onda se setiš mene i kažeš hvala Bogu što mu je broj jednostavan..
- Zvaću burazera, ćaleta, devojku, vatrogasce..
