Neznanje o postojanju legendarnog šiš ćevapa na Novom Beogradu je sramotnije od neznanja gde se nalazi Ajfelova kula, Kip slobode ili stadion Čair. Šiš ćevap, pored toga što okuplja ljude svih staleža, rase, nacionalne pripadnosti i stepena rizika po okolinu, predstavlja novobeogradsku svetinju fast fuda. Daleko poznate i legendarne su žene-babe radnice istog, koje svojim kafe-šarmom, masnim majicama i kosama, brisanjem nosa levom rukom i skraćenicama tipa šiš, puna, gurmanska, produženi, dupli, pljeka, kratki, punjena i sl. samo dodaju tom mestu čar, veći nego svirači i umetnici na Šanzelizeu ili sisate sponzoruše u Strahinjića bana. Ukus šiš ćevapa se može uporediti sa unikalnošću, prefinjenošću, genijalnošću, inventivnošću, mistikom i vrednošću sličnoj Tajnoj većeri, Mona Lizi, Davidu ili Devojke sa bisernom minđušom. Recept i tajna šiš ćevapa se čuvaju u tajnosti, kodiranoj hebrejskim slovima, koja čak ni Den Braun ne može da protumači.
