
Место намењено за ограничену и концентрисану популацију, некад слободних кафана, које су неометано вршљале по Београдским дивљим преријама.
Вид "Индијанског резервата", за кафане.
Кафане су као и колеге Индијанци, асимиловане становништвом ван резервата, тако да су изгубиле сваку своју посебност.
Већина градског становиштва и даље сматра да се тамо налазе аутентичне кафане.
А: "Матори...дај бре реци ми где овде у БГ-у има нека кафана добра?"
Б: "Чек да размислим...Ееее, па да, имаш тамо у Скадарлији".
А: "Ма не питам те за те фенси кафане, него за кафане кафане...праве"
Б: "Па да, да, да...имаш то у Скадарлији"
Један од симбола Београда, алкоса, уметника, боема, разбибриге и весеља. Доказ да време гази све. Некада су све кафане радиле и биле пуне, сада су многе претворене у кафиће, затворене или у полурадном стању. Нема више ни легендарних киоска са пљекама, поред БИП-ове пивнице. Сада, место да се на сваком ћошку чују гласни тамбураши, чује се само техно музика из оближњих, новонасталих локала.
Шта ћеш - долазе неки нови клинци и неки нови Ди Џеј боеми.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.