Место намењено за ограничену и концентрисану популацију, некад слободних кафана, које су неометано вршљале по Београдским дивљим преријама.
Вид "Индијанског резервата", за кафане.
Кафане су као и колеге Индијанци, асимиловане становништвом ван резервата, тако да су изгубиле сваку своју посебност.
Већина градског становиштва и даље сматра да се тамо налазе аутентичне кафане.

Један од симбола Београда, алкоса, уметника, боема, разбибриге и весеља. Доказ да време гази све. Некада су све кафане радиле и биле пуне, сада су многе претворене у кафиће, затворене или у полурадном стању. Нема више ни легендарних киоска са пљекама, поред БИП-ове пивнице. Сада, место да се на сваком ћошку чују гласни тамбураши, чује се само техно музика из оближњих, новонасталих локала.
Шта ћеш - долазе неки нови клинци и неки нови Ди Џеј боеми.