Taksista koji noću prevozi pijane građanke i građane.
A-Torima kolko čuka vrišti?
B-Ravno pet do pola četri.
A-Zovi skeledžiju da nas prebaci do gajbe preko ovog okeana tuge i bola...
B-...i alkohola matori...
A-Eh, jeste, i alkohola zrikavče koji govoriš.
Doktor za skelet, doktor ortoped. Ali, i specijalna vrsta majstora narodne medicine koji će nepogrješivo namjestiti svaku polomljenu ili iščašenu kost. Odobreni od naroda svoju vještinu prenose sa koljena na koljeno, i za razliku od doktora ortopeda, nemaju utvrđen cjenovnik već plaća koliko ko može, parom, bocom rakije ili teglom meda.
- Kako ti je noga?
- Uh, nikako, bio kod ortopeda i stavili mi gips ali nikako da prođe.
- Nijesi bio u selu kod onoga skeledžije?
- E jbg, zaboravio. Sjutra idem!
Лик који увек плови по девојкама са речним именима.
Дрина, Уна, Сана...
Нађе се и по нека Јадранка.
Građevinac, zidar.
Pola života mu prođe na skelama.
Oмиљена Харонова песма.
Негде поред обале Стикса...
А: 'Ајмо момци, да га обрадујемо песмом, можда нас пусти за џабе! Је'н, два, три, и: СКЕЛЕЏИЈОСКЕЛЕЏИЈОПРЕВЕЗИМЕПРЕЕЕКО...
Б: Пуши курац, Херкулесе, смрди ти из уста. Ћути и дели. Хомере, ти си велики блајнд, Тирезија мали.
Ц: Што сте тако мртви озбиљни, момци? Хах, разумете? МРТВИ! Хахахах!
Б: Смешан си Едипе, стварно, 'бем ти матер. Не морам уствари, сам си се за то побринуо. Не то да једеш, Херк, то су нам чипови.
Д: 'Ајмо момци, доста било, крећемо. Један по један, без гурања, новчић по особи. Ти, мишићави, погурај нас мало, авети ми трокирају нешто у последње време, мора' д'упослим неке новије.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.