Omiljena Haronova pesma.
Negde pored obale Stiksa...
A: 'Ajmo momci, da ga obradujemo pesmom, možda nas pusti za džabe! Je'n, dva, tri, i: SKELEDŽIJOSKELEDŽIJOPREVEZIMEPREEEKO...
B: Puši kurac, Herkulese, smrdi ti iz usta. Ćuti i deli. Homere, ti si veliki blajnd, Tirezija mali.
C: Što ste tako mrtvi ozbiljni, momci? Hah, razumete? MRTVI! Hahahah!
B: Smešan si Edipe, stvarno, 'bem ti mater. Ne moram ustvari, sam si se za to pobrinuo. Ne to da jedeš, Herk, to su nam čipovi.
D: 'Ajmo momci, dosta bilo, krećemo. Jedan po jedan, bez guranja, novčić po osobi. Ti, mišićavi, poguraj nas malo, aveti mi trokiraju nešto u poslednje vreme, mora' d'uposlim neke novije.
