Čovek koji je redovan gost na svim slavama i preslavama od Mitrova do Đurđeva dana. Svoju slavu nema.
- Oćemo do grada večeras?
- Ne mogu, idem kod komše na slavu.
- Kakav si ti slaviša, samo gledaš da zavučeš noge pod nečiji astal.
- Šta ću... zovu ljudi nisam ja kriv.
- Ne laži, na slavu se ne zove.
- Pa to ti pričam.
Slaviša je lik koji se pojavljuje kada god su neka slavlja gde se mufte pije i jede. Obično ima dobru memoriju, pa se svima seti rođendana, slava, diplomskih ili bilo kojih drugih slavlja. Jako se retko pojavljuje kada treba nešto da se plati, al je zato redovan kada to plaćeno treba da se gustira. Ima povremenu pantljičaru koja se ko za kurac uvek javi kada je nešto dzabana. Upija alkohol k'o suva građa, jede k'o gusenica. Prvi će primetiti da je nečega nestalo. Slaviša ne voli da proslavlja stvari vezane za njega jer nije u tom fazonu. Ako Slaviša nekim čudom nešto plati, potrudiće se da to večno svi zapamte.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.