Крај. Убити се гудром да се очи преврну к'о југић на падини. Узети клабинга к'о Рус вотке на -40, али за разлику од Рује, са последицама.
А: Ви гона рак анту илектрик авенју....
Б: Шта ти је ћоримаску?
А: Ен ден вил тејк ит хаја....
Б: Ћорима?
В: Пусти га бре, видиш да је шлус. Каси му давао то твоје њесра из Конга.... А знаш да не подноси ни вопс, а камоли нешто више....
Катанац на расправу која је отишла предалеко. Шлус је иначе пореклом из немачког (n. Schluss: крај) и улази у употребу кад' се нема аргумената, а себи даје за право окончавање дискусије. Ауторитет, пре свега!
А:Обећавам да више нећу то радити. Обећавам...
Б:Је л' си сигуран? И прошли пут је било исто тако. Не вреди бре, не попуштам и шлус!
Квит, 1:1, крај, једном речју овер. Неко је теби нешто помогао, и сада си ти њему помогао и избавио се из дужничког ропства и сада ти је пао камен са срца.
Кића - Брате, имаш једну Надежду вишка?
Маре - Брате, имам.
Кића - Треба ми за пљуге.
Маре - Ево ти, и јел смо сада шлус за ону лажну дојаву? Мислим да си толико дао.
Кића - Важи. Шлус!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.