Dobar i iskren lik, ali eto nema sreće uopšte, a naročito sa ženama. Sve bi ti učinio, ali je i pored toga uvek na tapeti u društvu. Bilo koja aktivnost koja zahteva spretnost ruku ili nogu predstavlja mu problem. Uglavnom je mršav, visok sa gracioznošću balvana.
- U kafani ili pabu najmanje popije i prvi se napije. Kući uvek ide prvi.
- Ako slučajno vari jedini će da baci peglu i prebledi poput 2 dana starog leša.
- Ribe ga uglavnom gotive ali u vezi uvek dobije korpu.
Da rezimiramo, da ga ubace u pornić on bi zaista popravio bojler.
Lik koji ima dve leve noge tamo gde bi trebalo da mu budu ruke. Često je opasan po okolinu i nesrećnike koji se tu zadese, jer i najbezazlenije stvarčice može da upotrebi kao oružje.
(Divan dan, društvo peca, a smotanko je jedan od onih koji drže štap, i to po prvi put u životu. Upravo je prošao polučasovnu obuku, u kojoj mu je iskusan ribolovac objasnio kako se ponaša plovak kada riba zagrize, i da ne treba da cimne štap divljački, već onako, iz zgloba. Smotanko klima glavom, vreba, i...)
S: „Evo ga, nešto se mrda!“
(cima štap iz sve snage, na udici cverglan)
C: „Ne tako jako, breee!“
(S na volšeban način ubacuje cverglana babi u majicu)
Deda: „Ej, bre, ne diraj mi babu, ahahaha!“
(društvo zapanjeno, cverglan se koprca, a baba još gore od njega; deda uspeva da skine ribu s udice, dok baba domišljato širi pojas suknje da bi prokletinja pala na zemlju)
S: „Jao, izvinite, nisam hteo babu!“
Deda: „Ne dam ti babu ni da si je hteo! Hehehehehe... ej, čekaj, ne vuci, upeca mi babu! Ahahaha, izdrži, baba, ne daj se! Jao, ode baba u baru, gotovo...“
(društvo priskače dedi u pomoć i skida babu s udice; smotanko polaže oružje)
S: „Dosadno ti, brate, ovo pecanje... šta koj’ moj iz zgloba...“
C: „Idi sedi tamo i gledaj malo u vodu.“
Osoba koja uspe da se posece elektricnim brijacem.
Ja
Додај ми дедер једног смотанка, дас' опустим....
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.