Škola smeštena na jednom od najlepših beogradskih krajeva, Senjaku. Do nedavno, bila je poznata po konstantnim bombaškim pretnjama, te su đaci na svoju veliku žalost izostajali sa nastave. Kako se ove dve reči (sport i gimnazija) vrlo retko slažu, objasniću jednu po jednu:
1) Sportska:
1. godina- svi su sportisti, dolaze u klupskim i reprezentativnim trenerkama u školu, gade se na alkohol i cigarete, za drogu nisu čuli.
2. godina- mali broj polako prestaje da se bavi sportom, na odmoru sa najboljim drugom pljugaju sakriveni u obližnjem parku.
3. godina- otprilike polovina trenira, polovina ne, na ekskurziju počinje da se krijumčari trava.
4. godina- samo najistrajniji opstaju, većina puši, duva, pije...
2) gimnazija- gimnazija? GIMNAZIJA!? aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
-Eto sine, idi druži se sa Lukom, on ide u gimnaziju.
-Ako je sportska gimnazija, onda je drvnoprerađivačka isto, a frizerska je faks!
Veoma važna ustanova , koja omogućava čak i prirodno glupim osobama jedan trenutak slave , među rodbinom ili ortacima.
Mile: Ćomi brate nisam te video 3 godine šta si upisao?
Ćomi: Gimnaziju tebra , gimnaziju ...
Mile:U jebem ga pa ti uvek imao po 3 čopa , kako to brate , u koju si upao ? Jezičku?
Ćomi: Ahahahah , ma si ti lud , sportsku brate , sportsku.
Mile: Aha sve mi je jasno , aj vozdra
