Šredingerova mačka je jedan savršeno logičan primer, koji se zasniva na principu neodredjenosti. Zamislite da imate jednu kutiju u kojoj se nalazi mačka, bočica sa otrovom, čekić i Gajgerov brojač. Poenta je u tome da otrov moze ili da se oslobodi ili da se ne oslobodi, što će značiti da je mačka ili živa ili mrtva tj. dok mi ne otvorimo kutiju ona je i živa i mrtva, odakle sledi da se univerzum podelio na dva univerzuma, u jednom je mačka živa a u drugom je mrtva (e sada kako to sledi ne mogu baš da objasnim, pošto sam tada čitala 24 časa, ali sam sigurna da postoji neko takođe veoma logično objašnjenje).
Umesto komentara prilažem c/p sa SF teme koji je samo prilog definiciji autora.
Šredingerova mačka ?
« poslato: 18.05.2008. 18:41:57 »
--------------------------------------------------------------------------------
..."Kvantna fizika, revolucionarna teorija mikrosveta razvijena u prvim decenijama 20. veka objasnila je ponašanje molekula, atoma i elementarnih čestica koje nije saglasno sa klasičnom Njutnovom fizikom, ali ni sa svim našim svakodnevnim iskustvom i intuicijom. Uprkos očiglednim uspesima ove teorije (bez koje bi i čitanje i pisanje ovog teksta, na primer, bili nemogući) i dalje traje dosta žustra debata oko toga šta ona zapravo znači.
Kvantna teorija specifikuje stanje nekog fizičkog sistema ne kroz klasične veličine, poput položaja i brzina čestice, već kroz matematički objekt nazvan talasna funkcija. Prema slavnoj Šredingerovoj jednačini, ovo stanje evoluira sa vremenom na način koji matematičari nazivaju unitarnim, što grubo govoreći znači da se vektor koji označava talasnu funkciju rotira oko koordinatnog početka u jednom apstraktnom vektorskom prostoru nazvanom Hilbertovim prostorom. Iako se kvantna mehanika često opisuje kao slučajna i neodređena, talasna funkcija se menja na potpuno predvidljiv, deterministički način, baš kao i u klasičnoj fizici. Nema ničeg slučajnog ili neodređenog u vezi sa talasnom funkcijom.
Nezgodan trenutak je, međutim, kako povezati talasnu funkciju sa onim što posmatramo u eksperimentima. Mnoge sasvim legitimne talasne funkcije odgovaraju neintuitivnim i bizarnim situacijama – najpoznatiji primer je misaoni eksperiment sa Šredingerovom mačkom, gde nam talasna funkcija govori kako je mačka istovremeno i živa i mrtva u stanju koje fizičari nazivaju superpozicijom.
Tokom proteklih decenija pojavile su se mnoge alternative ovom gledištu (koje je i dalje, nažalost, dominantno u udžbenicima), a najveću popularnost je stekla ona koju je razvio 1957. godine prinstonski postdiplomac Hju Everet, koji je pokazao da je postuliranje kolapsa talasne funkcije zapravo nepotrebno. “Čista” kvantna teorija ne sadrži, zapravo nikakve kontradikcije, i mi treba da prihvatimo bizarni zaključak eksperimenta sa Šredingerovom mačkom! Iako kvantna teorija predviđa da se jedna klasična realnost zapravo cepa u superpozicije mnogo takvih realnosti, posmatrači subjektivno opažaju ovo cepanje samo kao malu slučajnost i neodređenost, sa verovatnoćama koje su u skladu sa onima iz starog postulata o kolapsu. Ova superpozicija klasičnih svetova predstavlja kvantni, ili Everetov, multiverzum.
Za razliku od Fridmanovog ili Lindeovog multiverzuma koji se nalaze bezmerno daleko, Everetov multiverzum je baš ovde, svuda oko nas. Šredingerova mačka je živa u jednom univerzumu, mrtva u drugom; to su dva majušna segmenta čitavog multiverzuma. Iz “ptičje perspektive”, neka inteligencija koja bi bila u stanju da sagleda materijalni svet “spolja” videla bi Everetov multiverzum kao neobično jednostavan: postoji samo jedna univerzalna talasna funkcija čitavog svemira, i ona evoluira glatko i deterministički – to je sve! Ona u sebi sadrži ogroman broj paralelnih klasičnih istorija, koje se stalno cepaju, ali i stapaju, kao i jedan broj potpuno kvantnih fenomena koji nemaju nikakav klasični opis.
Iz naše “žablje” perspektive, mi opažamo samo majušni delić ukupne realnosti (kao i kod drugih multiverzuma). Druge delove Everetovog multiverzuma (one u kojima smo napravili drugačije izbore, ili kod kojih je Šredingerova mačka u onom drugom stanju od ovog koje vidimo) ne vidimo zbog procesa koji se naziva dekoherencija – koji, pojednostavljeno, imitira kolaps talasne funkcije ali očuvava unitarnost i druge poželjne osobine.
Kadgod posmatrači imaju neki izbor, recimo “nastaviti sa čitanjem ovog teksta” ili “prekinuti čitanje ovog teksta”, kvantni efekti u mozgu posmatrača vode do superpozicije ishoda; iz ptičje perspektive, akt odluke čini da se osoba deli u višestruke kopije: kopiju koja nastavlja da čita i onu koja to ne čini. Iz žablje perspektive, međutim, svaki od ovih dvojnika je nesvestan drugih i opaža ovo grananje talasne funkcije kao malu neodređenost: izvesnu verovatnoću da će nastaviti sa čitanjem ili ne.
Zanimljivo je pomenuti da bi univerzalna talasna funkcija, koja je za Evereta bila izvorište ideje o multiverzumu, odgovarala pojmu arupyadhatu iz budističke filozofije, kojim se označava nad-domen koji sadrži sve svetove, dok je sam nepromenljiv, nasuprot čulno dostupnom domenu (“univerzumu”) koji Budisti nazivaju kamadhatu, i čija je najznačajnija osobina fizička promenljivost u vremenu. Nije nemoguće da je ova koncepcija uticala na Majkla Murkoka, oca termina “multiverzum”, preko Rudolfa Štajnera, velikog poznavaoca orijentalnih filozofskih tradicija..."
Malo mozganja..
Dr Milan Ćirković je napisao fantastičan tekst ( www.b92.net ) o teoriji multiverzuma i o postojanju mnoštva svemira, a sigurno ste već pročitali ili čuli za ovaj čuveni (misaoni ) eksperiment sa mačkom.
Šta mislite, da li ćemo ikad susresti naše dvojnike u paralelnim svetovima ?
Macko, ako ovako nastavis fasovaces
Sredingerov kompleks,
kao sto si upravo fasnula nadimak!
+ ;-)