Koristi se u situaciji kada ne znaš da li se nešto piše malim ili velikim slovom.
U ostatku normalnog sveta početno slovo očevog imena, jedino u Srbiji predstavlja nešto potpuno drugo.
-Izvini molim te, šta ti znači ono Jelena D Antonić, kada ti se ćale zove Nenad?
-Da, ali moj dečko zove se Darko. Kako si samo zadrt!
-Izvinte nisam vas pozno, ali koji ti je moj onda pre mesec dana stajalo M?
-Tad me nije jebo Darko!
Kada neko iz prosečne porodice, koji ni sam ništa bitno nije postigao, forsira potpis sa srednjim slovom, kako bi onima koji ga ne poznaju ostavio privid pedigrea. Nekada je u istu svrhu služilo dodavnje prefiksa "de" ili "von", a Sterija je tu pojavu ismejao kroz lik Svetozara Od Ružičića.
- Ćomi, dodaj još mene i Šoneta, pa da pošaljemo prijavu za turnir.
- Evo, pišem... Dragan Stanković... i... Nenad Rajić...
- Nenad S. Rajić!
- Ma daj bre, Šone, ćale ti je automehaničar, koga misliš da impresioniraš srednjim slovom.
- Ja se tako potpisujem.
- Ma duvaj ga, treba tamo na turniru da nam se smeju zbog tebe...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.