Za dostizanje poslednjeg nivoa prosvećenosti u srpskoj meditaciji, potrebno je:

1.Prase težine 25-30 kilograma.

2.Dve do tri gajbe piva ili ekvivalent toj zapremini u špriceru.

3.Ražanj, čaše, ponjave za ležanje, kasetofon sa svim Zvezdama Granda.

4.Yugo 45 za prevoz svega toga do lokacije za meditiranje.

Čekanje u redu za zejtin ili u redu u pošti u vreme isplate penzija, do stanja nirvane ili nesvestice.

Кењање.

За разлику од остатка света који себи може приуштити посебну порсторију, а Бога ми и време потребно за ослобађање ума, становници земље Србије су углавном осуђени да деле свој животни простор са још пар укућана. Кева у кујни, баба на тераси, ћале у дневној, буразер/сестра увек тамо где не треба... У таквим условима, једино место за које си сигуран да те нико неће узнемиравати је клозет. Одавно је превазишао основну намену, и постао нешто попут будистичког храма, извор мира и тишине у коме се јављају и неке од највећих животних мисли јединки са ових простора. Изоловано место које користе сви, а некако је опет само твоје.
Јака храна је само још једна коцкица коју је потребно додати у мозаик да би се достигло стање нирване. Са њом се добијају неки врло битни услови: савршен временски период за медитацију и нешто према чему ћеш усмерити негативне мисли и енергију, и све то заједно послати у каналазиацију.

Е сад, постоје и неке ситнице које се разликују од човека до човека. Неко држи новине на веш машини или радијатору, па чак и књигу само за ту прилику, неко чита етикете са прашкова и шампона, а неко једноставно припали једну и пусти мозак на испашу док му се поглед у даљини губи. На крају, увек изађеш расположенији него што си ушао.