Potkradanje naše reprezentacije od strane sudija na svakom većem takmičenju.

Daj jednu rakiju pre piva dok se kuva kafa !

Илити српски обичаји. Многобројна неписана правала која се свакодневно врте у нашем народу као разни ритуали. Представљају симбол Српства, и пружају нам одређену дозу адреналина за наредне лударије, мада у свету остављају другачији утисак. Колико год се ми тиме поносили, Швабо и остала банда мисле другачије. - Fucking crazy Serbs.

Уместо добар дан, каже се "што си дош'о који курац"!? - Одређено поље запажања у комуникацији са особом Српског порекла јесте његово, коко други народи запажају, непристрасно понашање. Представља добродошлицу и то је још једно неписано правило у низу. Псовка речник краси, стим да особа која се користи истим стиче јачи и већи ауторитет, гледајући са аспекта истог порекла.

Ку'ћеш хвала Богу!? - Пази сад. Такође непристрасан став на рачун другога, и за разлику од првог није пропраћен псовкама али је свакако једна врста одјеба, или пак одпоздрава - да се тако изразим. Истина јесте, да му је жао што саговорник одлази али ипак није допустиво изразити трунку емоције ради боље репутације, иначе око ње се све и врти.

Трећи пут Бог помаже! - Можда главни ритуал, али сигурно i најпознатији код Срба јесте да се при поздраву љубе три пута. Наравно у образ, с десна на лево. Зашто три пута? Јебига кад волимо тројку... Или пак да будем озбиљнији, све је то зарад светог тројства.

Ој Србијо земљо међ шљивама. - Бог нам дао шљиву, а ђаво казан за ракију. Иако смо православан народ, хоћу рећи поприлично побожан, ипак није тако лако одвратити се од порока - ракије, јер као што сте већ упознати, ни једно славље није прослављено без већ наведене. Иако шљивовица важи за највећи српски бренд, у Свету је сматрају обичном брљом, јер су јој конкуренција обична обојена глобалистичка срања!

Док су Швабо и Енглез на двору јели прстима, Србин је реко "боц"! - Јесте да је Србин својевремено клао и једне и друге, мало ми њих, мало они нас, што ножем што виљушком, али овом не тако старом изреком не дочарава своје умеће ратовања већ финоћу ручања. Мада кад мало боље погледаш и није тако. Србин више воли јести прстима што је иначе инат према "бон тону", и са уживањем љебом брише мас' са браде, сем ако није окорели четник па само млатне крпом по истој.

Окреће се коло среће. - Пре бих рек'о, окреће се прасе на ражњу. Али исто је то. Има ли веће среће од печеног прасета? Има! Печено јагње, али не битно сад, све је то зависно од могућности. Како било да било, прасе је главни актер у гојазности, с обзиром да се у просеку једе сваки други дан - 'ебига нема се - а цело прасе окрене бар пет пута годишње: За славу, за Божић, за рођендан, за први мај, евентуално кад дођу рођаци из дијаспоре.

Милораде јел' ово твој митраљез? - По неком, да кажем, званичном мерењу Срби су међ' првих десет нација у свету са илегалиним поседовањем оружија. Који ће им курац? Па сад, није да глуме неке криминалце, иако има и таквих, али с обзиром да говоримо о традицији, јасно је о чему је реч. Најчешће употребљиван је тетејац, чији калибар заврши најчешће у оквир телевизора. Пример: Мијатовићева пречка. Или пак у ваздух, јелте да се избегну повреде, уочи рандом славља: Славе, свадбе, испраћаји, крштења,.. па чак и за време највећих празника мира. Немојте се чудити, па то су ипак Срби!

Да комшији цркне крава! - Иако са истим пече ракију од како је света и века, вечити проблем између њих двоице јесте међа која дели њихова два плаца. Шта је ту проблем? Па проблем је оних пола ара што је Раденко присвоио, на кврано, док се Миленку кћер удавала... Рецимо да је тако. Због наведеног проблема, поред добрих односа кад се пече ракија и врти прасе, следе разноразне тужбе и крвне освете где најчешће страдају већ наведене живуљке.

Четри слова има птића, на врх круна Немањића... - Чињеница да лаковане ципеле и тврд курац никада не излазе из моде, тако ни шајкача са кокардом не излази из традиционалне ношње српскога народа. Вечито остаје као сећање на ђеда Крстана који је двоглавог орла на челендри поистовећиво левом главом са пра прађедом "Видојем", и десном главом са пра прађедом "Прокопијем". Ко то, ко то каже да кокарда није од црвених крака постојала прије..!

Српска се труба са Косова чује.. - Како каже Тома: "..Јер песма је тамо где на неко чека". Дефинитивно најпознатији трдиционални обичај у српском народу јесте песма. Толке битке су пропраћене песмама, из којих су дан данас остали хитови. До душе остали су као хитови четничких песама, али нека вратиће се и оне на своје. Како Шваба каже: - "Боже како је то луд народ. Гине а пева!"

Stvar kojoj je Predsednik bio relativno naklonjen,
sve dok nije povredio nogu.