
Једном речју - плех (мада је шире распрострањен народни облик ове речи заправо - плек, и од ове речи потиче немачка реч "blech" са истим значењем. Мора да је неки Немац, боравећи пре двестотинак година у Србији јео гибаницу из плеха, и одушевљен укусом пренео ту реч у свој матерњи језик).
Није још увек датирано кад је откривен, нити је позната локација, али се зна да може да се примени у скоро свакој сфери свакодневног живота.
Навешћу само неколико примера, а има их безброј. Рецимо, у њему се спремају разноразне ђаконије, може да се пече месо, хлебови и теста, да се праве мусаке, да се зготови пита, гибаница, баклава, коре за торту - у ствари, шта год да вам падне на памет а пече се у рерни, најукусније је када се спреми у плеху.
А кад се по ободима тог плеха, јер је домаћица била у журби, задрже остаци претходног јела, па се све то заједно добро запече, да крца, па после стружеш виљушком, то се не може упоредити ни са једним јелом које нпр. у ресторану добијеш само онако на тањиру; кад нема омазивања посуде у којој је оброк спреман - није то то.
Да не заборавим да поменем и плех-музику, односно трубачке оркестре који својим наступима на веома практичан начин доказују како је плек заиста племенит метал.
Metal od kod se prave šahtovi i poklopci za razne otvore na trotoarima i kolovozima, kao i na ostalim površinama.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.