Uobičajeno pitanje koje roditelji, a pre svega ćale, postavljaju svome detetu kada se radnim danima vrati kući, a na koje se uglavnom odgovara jednom rečju: "NIŠTA".
Sin: Eee, ćao.
Ćale: Zdravo Mare. Šta je bilo u školi?
Sin: Ništa...
Ćale: Kako ništa???? Pa što onda ideš u školu????
Након тог питања одмах следи трип, шта сам радио?Кад је пре сазнала?
Мајка:Шта је било у школи?
Дете:(мисли)Са ким сам се сад тукао, или је због оне девојчице, али реално шта ћу ја кад има онакво дупе...(каже)Ништа!
Мајка:Како то?!
Дете:Лепо!(олакшање)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.