Ako se ne osećate kao da bi vam prijao Karleušin koncert, stajanje u cošku nekog splava dok vas šatirani bodi-bilderi gaze svojim lakovanim cipelama i polugole dvanaestogodišnje devojčice na štiklama pitaju da li imate neku travu, čekanje konobara od jutra do sutra, trostruko naplaćivanje ionako preskupog pića (male dnevnice bato), rizik od epi napada od svih tih silnih šljokica ,ne, onda nemojte da idete ni u Stefan Braun. Ni po čemu se ne razlikuje od tih splavova osim po tome što nije na vodi.
Ukoliko sebe smatrate previse cool likom da idete na splavove, prevelikom facom za klub Bitef, prevelikim pozerom za KST, preslabim jebacem da povalite bilo sto, prevelikim ljubiteljem posmatranja ziljavih picaka koje cekaju svoje sponzore (u ciju grupu Vi nikako ne spadate), onda je Stefan Braun pravo mesto za Vas. Stefan Braun je ono mesto, za koje svi mejnstrim beogradjani misle da je IN i do jaja zato sto nema narodnjaka, a svi su tako lepi, opasni i nasmejani.
Postoji naravno i letnja varijanta istog, gde se svi posetioci pojavljuju u cuvenim, uskim, belim bermudama ispod kolena (sa obaveznim uckurom!), zategnutim majcama i nageliranim (ili obrijanim) glavama.
Ukoliko ste dosli u ovaj klub bez ribe, verovatno cete tako i otici, posto je u njemu nemoguce sa nekim razgovarati, zbog preglasne gej-para-tehno-haus muzike, a ni igrati, posto je svakoga blam da radi isto (jel`te, opasni momci ne igraju).
Sto se tice devojaka, one su prakticno identicne i u zimskom i u letnjem klubu.
Lik 1: "Brate, idemo da jurimo neke picke veceras?"
Lik 2: "Da, ajmo na splavove!"
Lik 1: "Ma brate, nismo bre seljaci da idemo na spavove! Idemo u Stefan Braun!"
Lik 2: "Groooook!"
