U Zemlji u kojoj je svaka moralna vrednost postala smešna i vredna sažaljevanja, studentkinja nije više devojka sa naočarima koja provodi dane u biblioteci izučavajući i čežnjivo posmatrajući momke sa mašinskog fakulteta ili difa. Ona je jedan novi izrod tranzicije sa roditeljima koji su posle 20 godina rada izbačeni na ulicu, poslati na biro, da sa setom gledaju njihovu fabriku koju su gradili i za koju su verovali da će ih hraniti do penzije u rukama bivšeg policajca sa perspektivnom političkom karijerom u uluzi velikog gazde kako danonoćno iz nje čupa instalacije i nosi ih u staro gvožđe. Ta fabrika, perjanica okruga sada gola i u zidinama predstavlja za njene roditelje sliku njihovih duša dok stoje u redu u pošti da podignu socijalnu pomoć. A ona sa čvrstom verom da mora da pobegne iz sirotinje iz, iz tetkinog kaputa, iz doručka godinama sačinjenog od čvaraka i slanine, u neku bolju budućnost gledajući nafrakane advokatice i službenice po opštinama, odlazi u veliki grad da studira. Jer škola, škola je bitna. Odlučuje da radi, jer zna da njeni nemaju za stan i knjige... Njih pet spava na podu garsonjerice i uveče rade kao konobarice u kafićima velegrad. Na kraju meseca gazda ih ucenjuje, neće da im plati zarađeno ako ne prisatanu na seks sa njim. I one pristaju, računjajući da je to manje zla nego da se vrate kući i nadaju se velikom investitoru iz nedostižne Evropske unije ili Albanije, koji će otvoriti šivaone u kojima će naše žene prevremno stariti, radeći na jednoj nozi, sa krivim kičmama za minimalac ako ispune normu ili manje... Naravno sa momcima nema sreće, jer i oni su čuli da nije pametno zabavljati se sa konobaricama. A onda jednog dana čuje od koleginice sa faksa da postoji lakši, jednostavniji i brži način da se zarade pare i da voda sve opere. Roditeljima laže da ima stipendiju, kao i momku. Ima mnogo više vremena za učenje i za obično studentsko druženje. Jeste malo čudno, što leže sa nepoznatim muškarcima, što su uglavnom stariji i od njenog oca, što traže čudne stvari, što joj to ništa ne prija, što mora da se pravi da joj je lepo... Ali voda stvarno opere sve. Zavšiće sa tim čim diplomira i zaposli se, udaće se za tog svog momka jer njega stvarno, stvarno voli... I radiće mnogo da njena ćerka nikad ne mora raditi što i ona.
Ali studentkinja ne zna, da će jednog dana u njen bračni krevet poput utvara početi da ulaze sećanja na nepoznate perveznjake njene mladosti, da će joj se gaditi seks i da će joj se gaditi muž. Ona ne zna da će njena postelja nekad vrela i egzotična po potrebi postati hladna, toliko hladna da će izlazeći od prijateljice u nepoznatoj zgradi, naići na svoga muža sa mladom, lepom, siromašnom, studentkinjom iz provincije, ispred onog istog stana u kojem je nekad radila i ona.

Риба која је уписала факс само да би могла да говори како је студенткиња, при чему од ``с`` у њеном `студирању` има само секс.

У суштини, то је дроља - фуфета која пеца глупаке на фору. Препознаје се по благотелећем погледу када се поведе неки разговор везан за предмет њеног студирања (овај пут заиста предмет студирања, не алузија на секс). Уредна је, чиста споља и изнутра (у глави нема ништа да смета) и редовно вуцара са собом некакве књиге и фасцикле (видела у едукативном материјалу за ``студенткиње``). Наочаре су ту само као модни детаљ који као и штикле, служе да је учине наизглед паметнијом и вишом него што јесте.

Свака поштена удавача зна да се студенткиња боље котира код маминих синова и у кревету, него обична девојка која има само средњу школу и не иде на студије. Зато фуфета студира по неколико година, све док неком не пукне струмфна гумица па закеви или док не пукне толико пара на обнову да не може више да обнавља годину.