Brzo i efikasno lečenje od entomofobije.

Mesto vecite ekskurzije. Naviknete se na buku, svetlost neonke, bucne komsije, cekanje u redu za tusiranje, deljenje svega sa cimerima/kama i komsijama.
Ljudi koji su ziveli u studentskim domovima u Srbiji poprime poseban mentalni sklop...

Jedino mesto gde, posle žurke, pijan možeš da upadneš u sobu i krevet nekoga koga ne poznaješ i da to ne bude čudno. Još ćeš ujutru da dobiješ parče hleba starog tri dana, sa paštetom i kobasicu koju je deda napravio tamo negde u Sremu. Kafu obavezno, treba učiti kasnije.

Beta verzija biroa za zapošljavanje.

Često brucoši imaju pogrešnu sliku o domu, što zbog američkih filmova, što zbog lošeg glasa starijih generacija koji su iskusili domski živit...
Dom je institucija, predigra za život, ako se ne snađeš u domu, nećeš ni u životu da jebe rak raka.

Takva je situacija, nema se ni za neki sobičak na kraj grada, pa... aj ti sokole u dom. Kupio si to mjesto u sobi i počeo da ilegališeš... dobio si savjete kako i šta i polako ulaziš u domački život.
Na jedvite jade si istjerao starog domaša iz svog kreveta, raspremio tih 2 metra svog prostora, popakov'o sve stvari i već istu noć otišao na žurku, sprat iznad...
Prva žurka, dobro je prošla... nisi ništa povalio, a i nisi se ni nadao, tražiš opravdanje zato što je bilo više muškaraca nego žena i što si nov lik tu... biće bolje...
Vraćaš se u sobu, neko ti leži u krevetu (ŠKK), uz maksimalno suzdržavanje, ljubazno ga moliš da napusti tvoju privatnu teritoriju i nađe neko drugo mjesto za drincanje...
Preumoran si i zaspeš k'o janje...

Ustaješ ranije nego što si planirao, sunce je upeklo a nema klime baćo... kroz tvoj kvart već se neko derinja i pjeva najnovije hitove goci benda... Šupičku materinu!
Odeš da se istuširaš ali... kurac baćo, nema tople vode subota je dečko! Pa šta da se radi... hladnom, navići češ se vremenom. I stvarno se navikneš..
Menza - toliko puta ispričana priča, bezukusna hrana u svađi sa začinima čini tvoju svakodnevnicu...
Zanimljiva je stvar u vezi te menze majku joj... što sam neki dan na stepenicama naišao na parče čajne, onako previše duguljasto i pretanko... i nekako sam znao da je iz menze, samo oni tako bolesno sijeku čajnu. Čini mi se da bi ga poznao i u Frankfurtu da sam ga sreo.. ako oni uopše i jedu čajnu...

Dan za danom biva sve lakši, a ti sve jači, oguglaš na glasnu muziku, odeblja ti koža, nikid ti nije hladno, a ni vruće, želudac ti je počeo da vari unaprijed zbog ustaljenog rasporeda ishrane koji ne mijenjaš (provalio si da je pasulj majka svih majki, pire, pomfrit i karađorđeva četvrtkom). Niko više ne smije da ti legne u krevet jer si prošlog iznabado pesnicama, a priče se brzo šire, ne brigaš zbog toga... Ne jebeš, ali ne jebu ni drugi.. iz prostog razloga što nemaš đe... Ali zato ekipa... Nikad nisi sam, svaku noć se napijete, a svaku drugu se otresete zbog Džonija Santane koji se poigrava sa gitarom i sa vašom jetrom... A što se tiče fakulteta... godine strudiranja puta dva...

Mesto u kojem je sloboda govora ograničena vašom finansijskom spremnošću.

najveca javna kuca u svakom gradu.

Mesto gde san postaje java.

Mesto gde devojke iz unutrasnjosti dolaze da izgube nevinost,a usput i da zavrse fakultete.

mesto najluđih žurki u gradu.