Odnosi se na "vruću rakiju", u narodu poznatu i kao "šumadijski čaj". Obično se služi u čašicama od debelog stakla koje imaju dršku.
Izuzetno je blagotvorna možda čak i lekovita, posebno u hladnim zimskim danima, to će ti reći svaki srpski seljak. Muškarci su majstori za spravljanje ovog tečnog umetničkog dela, žene tu nisu baš nešto vične. Žene i ne piju vruću, one se radije opredele za kuvano vino. Kad sa Rudnika dođu gosti na slavu, po mrazu i ledu, prvo traže vruću. A vole da je popiju i oni gosti koji dođu iz grada. Da osete čari Šumadije. Miris koji se proteže od smederevca do trpeze dok se rakija kuva omamljuje sve goste, podiže raspoloženje i zbližava ljude. A iz smederevca se čuje pucketanje vatrice, deca jure po sobi a domaćica proverava da l' je sarma kuvana. A domaćin:
- Može još jedna vruća?
To je slabija rakija,od prilike 16-18 gradi,koja se sipa u džezvu,pa se doda kašika šećera i to se stavi na šporet da prokuva.Sipa u posebne čaše debelog stakla sa drškom.Onda je ta rakija jaka kao ona od 24 grada,i može da obrljivi čoveka.
Grejana rakija.Lek za svaku bolest.Lek i kad nije bolest.Ma za svaku priliku,sem za leto.Tad se konzumira samo obična rakija.Narod ju je od milošte nazvao grejanica.
Smrki: "Jao imam temperaturu,i grlo me steže od kad sam bio na skijanju...plus me neki žuljevi spopali..."
Deda: "Ajde jednu grejanu i sve će da prodje za najviše sat!"
Kuvana rakija uglavnom od šljive koju Šumadija ima u izobilju. Običan čaj leči grlo, a šumadijski i telo i dušu i um!!
