Односи се на "врућу ракију", у народу познату и као "шумадијски чај". Обично се служи у чашицама од дебелог стакла које имају дршку.
Изузетно је благотворна можда чак и лековита, посебно у хладним зимским данима, то ће ти рећи сваки српски сељак. Мушкарци су мајстори за справљање овог течног уметничког дела, жене ту нису баш нешто вичне. Жене и не пију врућу, оне се радије определе за кувано вино. Кад са Рудника дођу гости на славу, по мразу и леду, прво траже врућу. А воле да је попију и они гости који дођу из града. Да осете чари Шумадије. Мирис који се протеже од смедеревца до трпезе док се ракија кува омамљује све госте, подиже расположење и зближава људе. А из смедеревца се чује пуцкетање ватрице, деца јуре по соби а домаћица проверава да л' је сарма кувана. А домаћин:
- Може још једна врућа?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
ma piju i zene ;)
ja pijem
+
Meni se kod drugog čajnika pomalo oduzmu noge...:-)))
Moram da popijem jedared onaj pravi šumadijski +++
ugrija me samo citanje definicije :3