
Интересантна врста људи.
Дебели су, али им нико не замера због тога, чак је и боље да буду што дебљи. Не могу никада да имају комплексе зато што су дебели.
Одлично се хране. Имају сопствене куваре који им спремају неку посебну храну и могу да једу колико хоће. Преждеравају се и то им није лоша особина.
Носе појас који позади изгледа као танге, а пошто им је задњица повелика, требало би да буде смешно али није.
Обично су веома богати тако да су им жене најчешће врхунске јапанске манекенке. Још један плус за њих.
Једном годишње организују такмичење у којем треба да расплачу своје дете, а дете које јаче плаче је победник, па за ове сумо рваче нико не каже да су лоши родитељи иако ко зна колико са својом децом вежбају расплакивање за ово такмичење.
Све у свему, изгледа да није лоше бити сумо рвач...
Članovi porodice u borbi za svoju sumu novca, u trenutku kada baki stigne penzija.
Objašnjenje zašto je preostali dio japanske nacije šlank.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.