Ono što ti kida živce kad čuješ. Može se čuti bilo kad, bilo gde, bilo kako, od bilo koga.
-Matori, 'oćemo po pivo?
-Svejedno mi je...
-Evo ga Zoki, stigao.
-Gde ćemo sad?
-Njah, svejedno mi je...
-Koji ćeš sladoled?
-Svejedno mi je...
Izgovara se kao odgovor na pitanje, kada vas mrzi da razmišljate, pa prepuštate sagovorniku da predloži određenu aktivnost .
A: Brate, ’de ’oćeš da jedemo?
B: Ma ne znam brate, svejedno mi je...
A: ’Oćeš da idemo do Nišlije?
B: Ne baš, danas sam već jeo tamo.
A: Oćemo onda u KFC?
B: Ne bih, nisam ljubitelj piletine.
A: Onda u McDonald?
B: Uf, tamo sam jednom otišao i otrovao se.
A: Orao?
B: Previše su skupi...
A: Pa gde onda hoćeš da idemo!?
B: Ma, ne znam, kažem ti da mi je svejedno!
A: ...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.