Razvoj telepatije pokapa se sa pronalaskom telefona, koji je omogućio da u datom trenutku saznamo šta neko veoma udaljen od nas misli. Zabluda je verovati da se misli fizički prenose nekakvim treptajima po ugledu na prenos SMS poruka mobilnim. Ustvari, u pitanju je vremenska sinhronizacija misli kod onih osoba koje su jedna drugoj bliske (majka i dete, braća i sestre, blizanci, bračni i ljubavni parovi, školski dugovi, kolege na poslu …). Kad su zajedno, te osobe gledaju isto, rade isto i poznaju medjusobne navike do najmanjih tančina. Osobe koje “doživljavaju” telepatiju ustvari svaka u svojoj glavi non-stop i manje-više sinhrono vrte istu ploču odn. gledaju kopiju istog “filma” koga su zajedno doživele i zapamtile, tako da u datom trenutku imaju utisak "prenosa" misli, dok se ustvari samo "kopije" istih misli nalaze na dva različita mesta. (Slika: Bajka o trci zeca i ježa)
Napoleonovo omiljeno jelo su bili taze pečeni pilici. Imao je kuvara koga je veoma cenio, jer je ovaj bio u stanju da mu servira taze pečeno pile u bilo koje doba dana ili noći, iako se nikad nije znalo kada će se Nappoleon vratiti sa nekog od svojih bojišta. Na pitanje kako mu to uspeva, kuvar je odgovorio da nije u pitanju telepatija, već da on nista drugo ne radi, nego iz dana u dan non-stop peče piliće.
Baš si to lepo raščlanio.Moj dečko i ja smo ti baš dobar primer za to:
taman ja šaljem poruku na mobilnom,u istom momentu mi stiže poruka od njega.Isto i sa E-mail-om. Mi mislili,kako je pravo čudo da u istom
momentu pomislimo jedno na drugo. Posle smo shvatili da je stvar u tome
što mi NEPRESTANO mislimo jedno na drugo.