Teorija čije utemeljenje možete pronaći ukoliko iz glavnog grada odete u provinciju. Osim čistijeg vazduha, nedostatka raspadnutih autobusa GSP-a po ulicama, začudiće vas i činjenica da većina pekara i kafića posluje sa cenama kao da su pod stečajem.
- Dobar dan, daćete mi jednu rol-viršlu. (pošto nigde ne piše cena, pruža 200din; prodavačica otkucava račun na kasi, na kojoj piše da je povratak kusura 170din)
- Izvolite, prijatno.
- (u trenutku, kreće da kaže prodavačici da mu nije vratila dobro kusur, međutim, pogled mu pada na cenu „kroasan 9din“; u totalnom zbunu napušta pekaru...)- Izvini, je l' možeš da naplatiš?
- Da, naravno. To bi bilo 60din.
- Ali... imali smo dve kafe i kiselu.
- Pa da... 60 din.
- O_O!
Tako istinito.
Nebrojeno puta sam imao priliku (kada sam na terenu) da završim u nekoj vukojebini, gde se za 150 dinara nas 5-6 najede i napije.
Onda taman legne jedno pivce. :D