Кад те гледа симпатија док играш фудбал на улици, а ти, иначе тотални антиталенат, у стилу свог омиљеног играча дриблаш четворицу и дајеш гол од каменчића (стативе).
Trenutak koji obično nastupi nakon nekog bitnog dogadjaja i prosto počne da ti navire šta si sve mogao da kažeš ili uradiš.
Неочекивана мисао која се изненада јави и тренутну мање-више монотону ситуацију претвори у ерупцију смеха, којој се безусловно придружује и онај ко је том приликом испаљен.
(Три ортака се возе колима, стандардна лагана прича, кад им се у једном тренутку у видокругу нађе атрактивна девојка на бициклу )
Деки: "У, брате, ал' је добра ова цица на бајсу!!!"
Иван: "Уф,уф,уф... Некси, успори мало да је видимо!!!"
Ненад: "У, јеботе, стварно је добра к'о здравље!!!"
(већ полако пролазе поред девојке)
Иван: "Могли смо да станемо да је повеземо!"
Деки (покушава да испадне конструктиван): "Јесте, брате, ал' шта ћемо са бициклом?"
Иван (као из топа): "ПА ТИ ЋЕШ ДА ЈЕ ВОЗИШ!!!"
(падање од смеха свих присутних)
Onaj moment kada pocnete sa pisanjem definicije na vukajliji i u tom trenutku shvatite da bi ste mogli da napisete knjigu o tome. Tada postajete jos zadovoljniji jer ste svesni da cete zrtvovanjem jedne moguce definicije dana, dobiti knjigu koja ce mozda nekome promeniti zivot...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.