
Dotrajali kozlić u fiskulturnoj sali prosečne srpske škole, star 20 i više godina.
Нимало безазлена игра, омиљена међу мушкарцима вероватно због своје грубости.
Правила игре су следећа: Поделимо се у две екипе и обавезно одаберемо једнога за судију (обично то буде неки млакоња коме се не скаче). Судија се затим наслони леђима на зид или дрво. Играчи из прве екипе (трула кобила), турају главе једни другима међу ноге (тачно испод дупета) тако да направе један низ. Први из тог низа ставља своју главу између судијиних ногу...Играчи друге екипе (јахачи) скачу овима на леђа, из кратког залета један за другим.Прво скачу они најспретнији, да би доскочили што ближе судији и како би оставили места за друге јахаче на тој "кобили".Ако "кобила" поклекне под теретом јахача, исти скачу изнова. Јахач несме да додирне ногама земљу јер се тада улоге мењају.Улога судије је да прати коректност такмичења обе екипе и да на време упзори на неправилности.
Ђихааааа
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.