Turska kafo, bez šećera slatka
Tebe želi muška Vukajlija
O teb’ sanja ovde svaka patka
Protego se buljuk drkažija

Sam se pitam, u svom srcu često
Ko te melje, ko te srče noću
No to krijem izuzetno vešto
Došlo vreme ne mogu što ‘oću

Sad sam mator, ja što popi popi
U nov život ostaje mi nada
Tursku kafu piću u Jevropi
No će biti banovana tada

Кафа која ни видела земљу Турака.
Родом је из Етиопије, области зване "КАФА", а данас највише родбине има у Бразилу.
Додуше, Турци су нас упознали са њом, али они су је упознали и са свима у Европи, па је нико не зове "Турска".

Opojni napitak koji je nemoguće popiti u nekom kafiću

Sama kafa nikada nije uspevala u Turskoj, ali turska kafa zaslužuje geografski brend zbog načina spremanja koji su Srbi, naravno, jedini sačuvali od zaborava. Ne samo da su sačuvali recepturu već i neohodan pribor koji nije tako jednostavan i široko rasprostranjen, ali je ipak u funkciji.

Ide ovako.

Napitak, veoma popilaran u zemljama Balkanskog poluostrava.
Deli na 4 podvrste:
1. KRMELJUŠA - ova kafa je prva jutarnja, i kao što joj naziv kaže, služi za pomoć pri sklanjanju krmelja (čitaj: pospanosti) sa očiju u rane jutarnje sate, ili kasne popodnevne, ako ste predhodnu noć proveli terorisajući svoju jetru.
2. OGOVARUŠA - naziv nastao od srpske reči ogovarati, što znači razmenjivati svoja i tuđa zapažanja (uglavnom negativna) o drugim osobama sa svojim prijateljima. Uz kafu ogovarušu pačareni su najrazličitiji događaji i ljudi kroz čitavu srpsku istoriju.
3. ŠLOGIRUŠA - sastav ove kafe je vrlo opasan za decu i stare i obolele osobe. Sadrži visoki procenat kofeina i šećera, pa nije preporučljiv osobama sa dijabetesom ili srčanim problemima. Konzumiraju je uglavnom studenti pred ispitni rok. Velike količine ostavljaju trajne posledice na organizam konzumanta.
4. SIKTERUŠA - uglavnom se služi na srpskim slavama, negde pred fajront. Predstavlja opomenu gostima da su se predugo zadržali. Služi se uz kiseo osmeh i bez vode i ratluka.

Kafa nazvana po evro-azijskoj zemlji, koja se dan-danas jedino može popiti u Srbiji.

Давно заборављен производ код нас од како су
у паковањима почели да је мешају са јечмом
и пшеницом,када је изгубила свој традиционални
укус.

Ono što u Bosni ne kuvaju od 1389te, po navođenju samih Bosanaca. Postavlja se pitanje kako su uopšte mogli da je kuvaju ranije, kada je kafa došla zajedno sa Turcima.

Jedina dobra stvar koja nam je ostala od njih posle 500 godina.