
Попут старог бугарског обичаја да ти забоду палију до слезине када ти мислиш да су ти пријатељи, клинци имају јако сличан обред умивања свог најближег.
Своди се на набијање шаке снега некоме у лице размазујући снег док жртву то буквално не умије.
Постоје и хардкор варијанте где то више личи на генгбенг, јер му се пуне и уста снегом а обавља се десет вс жртва.
Поента целе те ствари око умивања је завући неком или наговорити екипу да неком завуче, да се то не деси теби.
Психолози са научног института у Масачусетсу тврде да је такво понашање код деце зачетак сексуалне деликвенције коју гаје у себи и која ће у пубертету прећи на виши левел.
- Ај умијемо Мају.
- Ал она је девојчица, цмиздриће и одрукаће нас код учитељице.
- Прекрићемо главе шалом, нас шесторица, неће знати где се налази кад је завршимо, а камо ли ко ју је напао.
- И то што кажеш, кад крене у онај дубок снег нападамо. Важи?
- Важи.
...
10 година касније
- Ено је она Маја из основне. Кад крене у онај дубоки мрак нападамо, важи?
- Важи.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.