- Jel si karao sinoć?
- Ma jesam, ali uprskah stvar, pa je popizdela.
- Šta si uradio? Nazvao je drugim imenom?
- Ma jok, poprskao sam joj omiljenog medu, neće više očima da me vidi.
Negde između izvaditi ga na vreme i uopšte ga ne vaditi.
- Kako je bilo sinoć?
- Ćuti, uprskao sam stvar.
Svršiti po tastaturi.
A: 'Alo, gde si ti do sada? Je l' smo lepo rekli da svi budemo kod trga u tri, samo tebe nema?!
B: Izvini, izvini se svima, pičite vi bez mene. Doći ću kolima kasnije.
A: Šta se desilo?
B: Ma uprskao sam stvar.
A: Nisi mogao da ostaviš za kasnije, nego baš sad?!
B: Bilo je jače od mene, životinjski nagon...
A: Ništa, znaš gde smo, požuri.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.